Engleski jezik više nije jedini put do uspeha

Dugo dominantna engleska pesma polako ustupa mesto raznovrsnim zvucima i jezicima iz celog sveta. Trend koji je započeo pre nekoliko godina sada dostiže vrhunac, donoseći sa sobom svežu energiju i nove muzičke senzacije.

Striming platforma “Spotifaj”, barometar popularnosti u digitalnom dobu, potvrdila je da muzika koja nije na engleskom jeziku brzo probija svoj put na svetsku scenu. Prošle godine, njena prestižna lista “Global Top 50” sadržala je pesme na čak 16 različitih jezika, dvostruko više nego 2020. godine. Korejski, španski, arapski, indonežanski, turski i portugalski su samo neki od jezika koji su doprineli ovoj muzičkoj revoluciji.

Statistika ne laže

Brazilska fank muzika beleži najbrži rast na globalnom nivou, sa slušaocima koji rastu za impresivnih 36 odsto u poslednjih pet godina. K-pop, južnokorejski muzički fenomen, nastavlja da osvaja svet, dok trep latino, mešavina latino ritmova i trep muzike, raste za 29 odsto.

Iako albumi na engleskom jeziku i dalje dominiraju prodajom (14 od 20 najboljih albuma prošle godine), sve veći broj izvođača koji ne pevaju na engleskom probija se na vrh top-lista.

Prošle nedelje, najstrimovanija lista na “Spotifaju” predstavila je veliki broj pesama koje nisu bile pretežno na engleskom jeziku, a izvođači poput Bed Banija, Tajle, Džung Kuka, benda “Blekpink” i Raula Alehandra dominirali su listama.

Prema izveštaju Bi-Bi-Si njuza, trend rasta muzike koja nije na engleskom jeziku prisutan je od 2017. godine, kada je strimovanje postalo najveći izvor prihoda za muzičku industriju. Očekuje se da će ovaj trend nastaviti da raste zahvaljujući novom EP-u benda “Blekpink”, nastupu Bed Banija na “Superboulu”, predstojećoj turneji grupe “BTS” i nastupu Rosalije na “BRIT nagradama”.

Ove brojke ukazuju na to da se muzička scena globalizuje i postaje inkluzivnija. Manje je barijera, sve više se slušaju različiti kulturni izrazi i muzički stilovi. Engleski jezik više nije jedini put do uspeha, a umetnici iz celog sveta imaju priliku da pokažu svoj talenat i osvoje publiku svojom autentičnošću.

Da li je ovo početak kraja dominacije engleske muzike? Možda ne, ali svakako svedočimo rađanju nove ere u kojoj raznolikost i globalna povezanost oblikuju muzičku scenu.