Банатски Двор чека паре

Да ли ће Банатски Двор постати нови Скадар на Бојани? Колико ће се још дуго ово питање покретати само у недостатку неиспуњених предизборних и других обећања за чију реализацију, очигледно је, ниједна влада није имала довољно слуха? Хоће ли нам, уколико ни наредне зимске сезоне Банатски Двор не буде био у функцији, бити криви Руси, који су, сходно меморандуму потписаном у Москви, оставили себи времена да до 1. јула размисле хоће ли са „Србијагасом” у овај посао или не?

Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, сазнаје се, тек је пре неколико дана на Националном савету за инфраструктуру обелоданио како му цео посао око завршетка градње складишта гаса у Банатском Двору отежава и то што су у „Србијагасу” у последње три године рушени тендери за набавку опреме неопходне да се овај посао заврши.

Иако у овом предузећу нико јавно не жели да говори о обарању тендера и о томе колико је баш то разлог што је Србија у јануару запала у гасну кризу, сазнаје се да је последњи тендер оборио и сам Бајатовић, и то из готово истих разлога из којих су то радили и неки његови претходници. Био је сумњичав да би фирма која се јавила на тендер могла до краја да обави овај посао.

Чини се, међутим, да је од питања ко је крив што смо и после 25 година на почетку приче много важније хоћемо ли овај посао ускоро привести крају. Јер, прави домаћин не чека зиму „са две цепанице у авлији”.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже за „Политику” да је доста пребацивања одговорности с једних на друге и да, уколико Србија хоће да има спремљен резервоар до наредне зиме, хитно мора да обезбеди паре.

На питање откуд  „Србијагасу” у овом часу паре када немају ни да плате гас, он каже да та фирма то не може сама, већ уз помоћ државе јер је реч о јавном предузећу и додаје да не треба пренебрегнути чињеницу да је 11,5 милиона евра из НИП-а намењених још пре две године Банатском Двору отишло Војводини, не желећи да прецизира коме конкретно.

Према његовим речима, тендери за набавку опреме такође морају хитно бити расписани, јер се само на набавку компресора чека између једне и две године дана.

Верица Калановић, министар за Национални инвестициони план,потврдила је недавно да је заскладиште гаса у Банатском Двору за три године из НИП-а издвојено 490,9 милиона динара, а само лане – 113,5 милиона динара.Она је објаснила да је то само половина потребних средстава, која су била предвиђена пројектом за ово складиште.

Новац за завршетак (од 30 до 50 милиона долара) складишта гаса може се обезбедити ребалансом буџета, учешћем локалних самоуправа а делом и кроз кредитно задужење „Србијагаса”.

Зорана Милановић-Михајловић, независни стручњак за енергетику, каже да је после кризе 2006. одлучено да се крене у изградњу прве фазе складишта гаса која би коштала око 11,5 милиона евра. Размишљало се и о издвајању Банатског Двора из „Србијагаса”, што је био предуслов да се за тај посао пронађе стратешки партнер. Прва фаза је подразумевала убацивање јастучног гаса који је јако скуп, па се зато и тражио стратешкипартнер, каже она.

Зорана Милановић-Михајловић напомиње да је грешка што смо са Русима потписали само меморандум, а не и уговор о завршетку Банатског Двора, јер то може да значи да Руси неће имати интерес да граде складиште гаса пре неголи буде саграђен „Јужни ток”.

Упућени у гасне прилике Србије кажу да се Банатски Двор мора посматрати комплексно. Не вреди купити компресор или направити линију за производњу гаса ако нема начина да се гас доведе до складишта. Зато је приоритет приоритета да се заврши градња двосмерног гасовода Госпођинци – Банатски Двор за који је потребно око 2,5 милиона евра.

За пуњење овог складишта гасом „Србијагасу” је потребно додатних 100 милиона долара.У том случају би било могуће до краја јуна технички завршити радове, а капацитет утискивања гаса са један милион повећати на три до три и по милиона кубика гаса дневно, док би производња износила око шест милиона кубика дневно. Завршетком прве фазе градње у ово складиште би се утиснуло између 300 и 350 милиона кубика гаса.

Према речима Зоране Милановић-Михајловић, предност овог складишта у односу на друге јесте тошто се капацитет може удвостручити са околним лежиштима која могу бити помоћна–сателитска. Тако би Банатски Двор временом могао постати регионално складиште гаса.

Питање енергетске безбедности када је реч о гасу, од којег је ЕУ у великој мери зависна, земље у окружењу су решиле улагањем управо у складишта гаса, закључује Зорана Милановић-Михајловић.

У Унији послодаваца Србије кажу да су новцем који су фирме изгубиле током јануара због гасне кризе могла да се саграде најмање два складишта у Банатском Двору. Ако се зна да је за набавку опреме потребно 21,8 милиона евра, а да су губици привреде већи од 55 милиона, јасно је колико је битно да држава што пре заврши градњу јединог резервоара гаса.