Ратна статистика

Ратови се данас воде не само оружјем већ и бројевима. Уз сваку војску иде и статистика. У медијима се свакодневно објављују подаци: број дана од почетка рата, број испаљених пројектила, број мобилисаних војника, број разорених градова. Говори се о новим контингентима од стотина хиљада војника, о потреби да се производња оружја вишеструко повећа, о чизмама које ће поново газити туђу земљу.

На први поглед, све то изгледа као хладна математика. Али ратна статистика није обична математика. Иза сваког броја налази се човек. Иза сваке цифре стоји нечији живот.

Када статистика говори о убијеној деци, она не говори о бројевима него о прекинутим детињствима. Када се наводи да је убијено 166 девојчица, то није само податак него опомена која би морала да потресе савест човечанства.

Међутим, у ратној реторици статистика често губи своју истинску сврху. Уместо да упозори на размере трагедије, она се претвара у средство притиска и застрашивања. Бројеви се тада користе да покажу снагу, да сломе противника или да оправдају наставак сукоба. Тако статистика престаје да буде наука и постаје део пропаганде.

Права статистика, међутим, има другачији задатак. Да покаже истину о рату. Она би требало да покаже пуну цену рата: колико је живота изгубљено, колико је породица разорено, колико је деце остало без родитеља и колико ће генерација носити последице разарања.

Када би се ратна статистика поштено сабрала, њен закључак био би једноставан. Сваки рат је збир огромних људских губитака и трајних друштвених рана. У тој рачуници нема правих победника. Зато ратна статистика, ако се чита са људском савешћу, не води оправдању рата него разумевању мира.

Можда је управо то њена најдубља порука: што су бројеви тачнији, то је јасније да је мир једини разуман резултат сваке историјске рачунице.

Др Петар Пауновић,

учитељ здравља