Три сценарија за НИС после 24. марта

Да ли ће први дани пролећа (24. март) „донети пролеће” и у „Нафтну индустрију Србије” (НИС) јер би тада требало да се сазна постоји ли прихватљиво решење за евентуално преузимање ове нафте компаније од стране МОЛ-а и АДНОК-а, нико од партнера у овој трансакцији још не открива, а до уторка је остало пет дана. Једино што је за сада извесно, а што је МОЛ потврдио 19. јануара јесте да је потписан споразум о преузимању већинског власништва у НИС-у где Србија повећава свој удео за још пет одсто, као и да стране планирају да уговор о купопродаји потпишу до 31. марта. Овај оквирни споразум дефинише кључне услове о купопродаји укључујући и временски оквир за спровођење дубинске анализе пословања НИС и подношења захтева за регулаторна одобрења.

У уторак 24. марта истиче лиценца коју је Америчка канцеларија за контролу стране имовине (ОФАК) издала НИС-у крајем децембра за наставак преговора са потенцијалним купцима. Након тог датума ОФАК може да каже да му се предлог МОЛ-а чини прихватљивим и да продужи лиценцу за преговоре, може толико да му се допадне и да каже скидају се санкције НИС-у, или да га глат одбије и да НИС опет буде у режиму пуних санкција.

Налог ОФАК-а достављен у децембру подразумева да руски капитал мора да изађе из НИС-а и дата је могућност да компанија учествују у свим трансакцијама уобичајеним за преговарање о трајном отуђењу власништва и контроле руских субјеката и њихових посредника из НИС-а. С тим да дозвола не овлашћује извршење било ког споразума о отуђењу власништва и контроле руских субјеката из трансакција које су претходно одобрене, уз посебну напомену да би извршење таквог споразума захтевало посебно одобрење ОФАК-а.

Пре тога у петак, 20. марта, НИС чека још једна тешка америчка одлука. ОФАК треба да да зелено светло за нормалан наставак рада рафинерије.

Околности за куповину НИС-а (који никада неће имати бољег газду од руског „Гаспромњефта”) и не могу се баш пожелети због нових блискоисточних сукоба због којих је затворен и Ормуски мореуз и превоз нафте и гаса. МОЛ, који би ако купи НИС требало Србију да снабдева нафтом, има већ доста главобоље са Украјином око нафтовода „Дружба” и немогућности снабдевања овом рутом, те су и они као и наша земља препуштени „Јадранском” нафтоводу с којим на дневном нивоу размењују критике ко би више да заради од транзита нафтом. Притом, нико више не спомиње чињеницу да је Србија годинама плаћала Мађарској неупоредиво скупљу таксу за гас од оне коју су тада плаћале друге земље, што је значајно поскупљивало гас за крајње купце.

Упитан шта би одговорио неком шеику који би га сада питао да ли је време да купи НИС-а, Ненад Гујаничић, главни брокер у брокерској кући „Моментум секјуритис”, би га посаветовао да мало сачека.

– Што се тиче преузимања НИС-а, прошло је скоро два месеца откад је МОЛ објавио да је постигао споразум са „Гаспромом” о куповини контролног пакета акција и од тада постоји зид тишине који никако не иде у прилог овом процесу. Дакле, ово што гледамо последња два месеца није нешто што се дешава у поступку купопродаје неке велике компаније, а остаје да сачекамо 24. март да видимо прву званичну информацију да ли има ишта од ове трансакције – каже он за наш лист.

Нафтни бизниси су, подсећа Гујаничић, скоро па били прежаљени током пандемије, да би васкрсли 2022. године са почетком рата у Украјини и снажним растом цене енергената. Нафтне компаније су листом остваривале врхунске резултате (па и НИС који је имао скоро 800 милиона евра профита у 2022. години), многе од њих су акционарима дале издашне дивиденде или куповале сопствене акције на тржишту, али су и неке прилично растеретиле билансе (смањиле дуг) услед снажног новчаног тока. Дакле, то је био изванредан период за нафташе, а да ли ће се слика поновити и ове године зависи од тога колико ће потрајати криза на Блиском истоку.

– Нафтним компанијама одговара да буде релативно висока цена сирове нафте, али не и превисока јер би могла да угуши привредну активност и доведе до рецесије. А онда тражња за нафтом неће бити велика ни по много нижим ценама. Када је у питању М&А активност (преузимања и спајања), у временима када нафтне компаније добро стоје бележе се логично повишена вредновања, па је тако НИС 2023. године могао комотно постићи цену и од три до четири милијарде евра, док су цене потенцијалних мета депресиране у условима ниских цена енергената – истиче Гујаничић.

Проф. Др Петар Станојевић са Факултета за безбедност и бивши помоћник министра енергетике каже да би криза на Блиском истоку теоријски могла да направи застој у овој трансакцији.

– Сумњам, међутим, да ће бити великих одлагања. АДНОК је затворио рафинерију у Емиратима прошле недеље, после избијања пожара на нафтном пољу „Шах” капацитета од 70.000 барела нафте дневно, јер Иран погађа по један резервоар ради упозорења, а то што је МОЛ после много година започео рад у Рафинерији „Ријека” ћемо тек видети како ће радити – каже Станојевић.

Он додаје да је најважније да ако до ове продаје дође и формира се предузеће између две тако велике компаније да се поставља професионални менаџмент да не би било проблема у вођењу компаније.

– То за Србију може бити само добро. Од 51 одсто руских акција – МОЛ-у иде 26, а од 49 које би узео АДНОК је 25 одсто садашњих руских акција. По тој рачуници би Србија са 34 одсто била највећи акционар. Управо је зато важно да заједничким предузећем, МОЛ–АДНОК управља професионални менаџмент јер би иначе било проблема у комуникацији. Све и да један акционар има 100 одсто власништва, а не меша се у свој посао, фирма ће пропасти. Срећа Србије је што су Руси одлично водили НИС и зато би требало да добар менаџмент настави тај посао – закључује Станојевић.