Филм „Господар Олује” прати путовање младих бунтовника који пркосе судбини

 Холивудско-српски акциони научно-фантастични филм „Господар Олује“ окупио је успешну америчку и регионалну филмску екипу коју предводе холивудски филмски професионалац Неб Чупин, као и редитељи и сценаристи Зоран Лисинац и Домагој Мазуран.

Српска премијера заказана је за 7. април у МТС дворани, након чега 9. априла креће и редовна дистрибуција у биоскопима широм Србије. Карте за српску премијеру су у продаји на сајту и благајни МТС дворане.

Радња филма инспирисана је управо детињством продуцента овог остварења и творца идеје око које је изграђен маштовити свет филма – Неба Чупина, који се такође налази и у глумачкој екипи филма. Главни јунак овог остварења, кога пратимо прво као дечака, а потом и као правдољубивог младића који тражи излаз из репресивног света Аргоса окруженог вечитом Олујом, носи име Неб – баш као и његов аутор. Једну од кључних наративних линија филма чини однос младог јунака Неба са његовим дедом, у тумачењу славног шкотског глумца Џејмса Космоа, који је директно инспирисан Чупиновим детињством и односом са деда Божом. Филмско острво на коме живе носи назив The Fig Island – Острво смокви, што је и својеврстан омаж џему од смокава који је обележио Чупинову младост, али и каснији живот у предузетничким водама.

„Мој живот, поготово д‌јетињство одрастање са дидом у Далмацији је била цијела инспирација за филм. Међутим сценариј је еволвирао у нешто више, забавније и комерцијалније. Отишли смо у један замишљени апокалиптични научно фантастични свијет гд‌је двоје младих траже истину о зачетку свог постојања и дају сами себи обећање. Иако је филм пун специјалних ефеката, акцијских сцена и узбудљив за гледање, остала је она оригинална релација у фамилији између унука и диде и њиховог односа. Задржали смо традицију, навике и интегритет фамилије, што је мени било изузетно важно“, истакао је Неб Чупин.

Небово детињство у Далмацији послужило је као инспирација за специфичан филмски имагинаријум не само кроз топао однос деде и унука, већ и кроз изузетно атрактивне локације хрватских острва и приморских градова. Дубровник је већ стекао светску славу захваљујући Игри престола, а сада им се на листи спектакуларних филмских локација придружују Брач, Хвар, Корнати, Паг, Сплит и Водице – родно место деда Боже. Ова места у универзуму Господара Олује нису тек пуке локације и кулисе, већ и њени актери, који чак и без атрактивних ЦГИ ефеката успешно дочаравају визуелно богат и драматичан, постапокалиптични свет.

„Хрватска има нешто што камера не мора да измишља — сирову, аутентичну снагу пејзажа“, истакао је редитељ и сценариста Домагој Мазуранић. „Свако од тих места има другачију енергију — од сурове тишине камена до отвореног мора које делује бесконачно. Визуелно, ти пејзажи су већ филмски. Али оно што је мени било важно није разгледница, него осећај. Медитеран носи емотивни набој — сећања на детињство, прва лета, мирис соли и ветра. То је простор у којем публика инстинктивно препознаје слободу“, додао је хрватски редитељ.

Када говоримо о самој архитектури филмског света Господара Олује и његовој надоградњи ван морских пространстава, своју улогу одиграо је и Београд. Уникатне локације Калемегдана и тунела код Ташмајдана такође су допринели визуелном спектаклу филма.

Редитељ и сценариста Зоран Лисинац, домаћој публици познат као сценариста и коредитељ великог биоскопског хита „Тома”, описао је свој доживљај Београда као актера сци-фи света холивудских размера: „Калемегданска тврђава нам је била изузетно инспиративна јер већ сама по себи носи слојеве историје, сукоба и промена цивилизација. У филму смо је користили као део ентеријера тог нашег замишљеног постапокалиптичног света - занимљиво је да смо уз минималне сценографске интервенције добили амбијент који делује готово футуристички, али и помало узнемирујуће познато. Сличан ефекат имали смо и у тунелу испод Ташмајдана. Често је било довољно само да камера промени угао или светло да бисмо добили атмосферу света после неке велике промене. То нас је, искрено, све помало подсетило колико је танка линија између историје коју сматрамо “мрачном прошлошћу” и потенцијалне будућности која може бити још мрачнија - ако не научимо нешто из онога што смо већ прошли“.

„Господар Олује“ прати одважно путовање двоје младих бунтовника са острва који, три века након Великог потопа, пркосе судбини. Одлучни да пробију зид вечите Олује, закорачиће у забрањено и непознато, и разоткрити истину о пореклу свог света - тајну коју вековима брижно скривају бесмртни господари Аргоса, тајанствени Оснивачи.

Уз већ поменутог Џејмса Космоа (Гаме оф Thrones), глумачку екипу чини још неколико међународних глумачких звезда, као што су Керолин Годал (Schindler’s Лист), Марцо Илсо (Викингс) и Сара Софи Боуснина (Дуне: Систерхоод). Заједно с њима на великом платну ћемо моћи да видимо и добро позната имена регионалне глумачке сцене: Горана Богдана, Сергеја Трифуновића, и Ивану Дудић.

Најављиван у америчким медијима као акциона научно-фантастична авантура која завређује посебну пажњу публике у 2026. години, холивудско-српски филм „Господар Олује“ приказиваће се у више од 300 највећих биоскопа у Америци од 13. марта, а у Србији од 7. априла.

„Господар Олује” посебан је по томе што први пут представља аутентичну копродукцију Холивуда и Србије. Овај пројекат истиче регион као равноправног актера глобалне филмске сцене, који доноси нову ауторску перспективу и визуални приступ сци-фи жанру.