​Поставка „Пренеси даље” – богатство текстилног наслеђа

На поставци до 17. априла могу се видети дела педесет уметника, међу којима су и радови седморо студената. – Аутори награђених радова су Дејан Дошљак и Милица Младеновић

Изложба „Пренеси даље” пето издање пројекта посвећеног истраживању, едукацији и дијалогу у области текстила отворена је у Манаковој кући. Поставка је реализована у организацији УЛУПУДС-а, Секције за текстил и савремено одевање „ТИСО” а у сарадњи са Манаковом кућом, издвојеним одељењем престоничког Етнографског музеја.

Радове је приказало педесет уметника, међу којима је и седморо студената. Савремене уметничке праксе овде се ослањају на богато текстилно наслеђе. Преношење знања је централна тема изложбе и представљена је као жив и динамичан процес у коме текстил функционише не само као материјал, већ и као медиј културног памћења, идентитета и савременог уметничког израза. 

На отварању су додељене награде најбољим ауторима - Дејану Дошљаку за дело „Апендикс 26” и Милици Младеновић за најбољи студентски рад „Пејзажима ћу кући”.

Изложба се може посетити до 17. априла, а публика ће моћи да се упозна са савременим текстилним изразом који повезује наслеђе и иновацију укључујући и скулптуралне форме изведене у материјалима попут неопрена и бакарне жице.

Председница Секције за текстил и савремено одевање „ТИСО” УЛУПДС-а Далиборка Ђурић, истакла је да изложба постаје традиционална и да се одржава сваког марта, као и да представљени радови по квалитету могу да парирају високој моди на светској сцени. Ђурићева је указала и на разноврсност материјала - од природних као што су памук и вуна, до иновативних и рециклираних.

–Тканине, ношње, ћилими и везови нису били само естетски објекти, већ и носиоци информација о идентитету заједнице, социјалном статусу и животним ритуалима. Управо зато етнографске збирке текстила не представљају само збирку предмета, већ архив знања о начину живота и о односу човека према материјалу и простору – казала је поводом отварања изложбе професор Лидија  Јовановић, МА костимограф сценског одевања. Она је оценила да поставка омогућава сусрет традиције и савремености кроз нове интерпретације структуре, ритма и односа према материјалу, без дословног цитирања прошлости. Посебно је, како је навела, наглашена улога текстила као „спорог медија”, који захтева време, посвећеност и дубље промишљање. 

–У савременој уметности текстил се све чешће тумачи и као „спори медиј”. За разлику од дигиталних слика које настају и циркулишу готово тренутно, текстил захтева време, понављање и концентрацију. Процес ткања, веза или ручне конструкције подразумева ритам рада који је везан за тело и за трајање. Такав ритам производи другачији однос према форми, али и према знању. У спорости израде садржана је могућност рефлексије, разумевања и промишљања процеса – казала је проф. Јовановић и додала да назив „Пренеси даље” у овом контексту функционише као оперативни принцип. Преношење се разуме као начин постојања знања. Оно не мирује нити се чува у непромењеном облику, већ се трансформише у праксу, кроз учење и генерацијски континуитет. 

–У том смислу изложба се може посматрати у оквиру савремених теорија нематеријалног културног наслеђа, како их дефинише УНЕСКО, према којима наслеђе не чине само предмети и артефакти, већ живе вештине, праксе, знања и ритуали који опстају једино уколико се континуирано изводе и преносе – закључила је проф. Лидија Јовановић, МА костимограф сценског одевања.

Изложба је како се потврдило на отварању тематски интересантна различитим генерацијама, јер даје идеје за нова деловања на културном пољу.