Теретане, стрељане, магацини у склоништима

Уместо пословног простора послодавци све чешће закупљују градска склоништа, а најатрактивнијa су онaод сто и више квадрата у новобеоградским блоковима, сазнаје „Политика”. На последњој аукцији готово су планули објекти у Булевару Зорана Ђинђића (од 305 квадратних метара), у Гандијевој и Др Ивана Рибара, а закупцима су биле интересантне и просторије на Вождовцу и у Раковици.

Разлог за повећаном тражњом је што у истим зонама месечни најам склоништа је,у неким случајевима, упола јефтинији него у пословном простору у власништву града, истичу у Јавном предузећу „Склоништа”.

– Склоништа за издавање нема само у „екстразони” у строгом центру града. Ми смо доста јефтинији од пословног простора, а често се и цена умањује због лошијег квалитета објекта. Због тога и постоји навала на овај простор – каже Мирко Радаковић, техничар у овом предузећу. За закуп квадратног метра полуукопаног магацина на Бежанији треба издвојити од 113 до 150 динара, док је цена у првој зони око 660 динара.

И док се некада веровало да су ти објекти атрактивни искључиво произвођачима печурака, искуство је показало да шампињони ту не успевају, тако да се тренутно ниједан од закупаца не бави овом врстом посла. Према подацима Јавног предузећа „Склоништа”, у њима су смештене теретане, дисконти, стрељане, али и мањи производни погони и музичка студија.Скровишта су, ипак, најподеснија за магацине па се највећи број њихових клијената бави складиштењем и продајом робе.

Од око 900 склоништа, око 300 су доступна за издавање у комерцијалне сврхе. Аукције се организују неколико пута у току године, а уговори са закупцима потписују се на три године. Због строгих норматива пре покретања посла закупац мора да добије сагласност овог предузећа. Многи од ових простора се не могу издавати јер норме, прописане 1985. године, не дозвољавају преправке и, рецимо, увођење воде и мокрог чвора.

– Често смо ограничени нормативима тако да нисмо у могућности да им изађемо у сусрет. Ту губимо новац који би могли да уложимо у одржавање. И станари зграда некада не желе да дају одобрење. Није функционално да те просторије стоје 10 или 15 година пуне ђубрета, а да они одбијају да издају простор уз образложење да им смета бука – истиче Радаковић. Према његовим речима, када би се прописи променили могли би да буду издати буквално сви расположиви објекти већи од 100 квадрата.

Искуство из последњег бомбардовања говори да су изнајмљена склоништа била лакше и брже прилагођена првобитној намени. Закупци су и даље у обавези да у случају рата испразне просторије и врате их у првобитно стање у року од 24 сата.

– Ми смо сада нека врста техничкогсервиса, одржавамо склоништа, а то смо радили и у време бомбардовања , дежурали смо даноноћно и интервенисали тамо где је било потребно– објашњава наш саговорник.

Санирање објеката је скупо, због тога је идеја оснивачабила да се овакве просторије прилагоде мирнодопској намени, да се издају да би моглада се одржавају. Проблем је и што већина фирми, посебно оне које су у међувремену приватизоване, и не знају да се испод пословних зграда или у њиховом саставу налазе склоништа или ојачани подруми који могу да послуже у те сврхе. Процене су да тренутно више од 200.000 квадрата склоништа у престоници није искоришћено, а само део је у надлежности овог предузећа које је 1992. године основала Влада Републике Србије са циљем да управља овим објектима на територији државе.