Шекспиров „Ричард Други” премијерно у ЈДП-у

Премијера представе „Ричард Други” Вилијама Шекспира у режији Бориса Лијешевића биће изведена у суботу увече, 4. априла од 20 сати на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта. Драматурзи су Федор Шили и Весна Радовановић, сценограф Игор Васиљев, костимограф Марија Марковић Милојев, композитори Соња Лончар и Андрија Павловић (ЛП Дуо). Сценски покрет је обликовао Денеш Дебреи, а сценски говор Љиљана Мркић Поповић.

Драма „Ричард Други”, вероватно написана 1595. године, припада циклусу Шекспирових „историјских хроника”, такозваној „Хенријади”, тетралогији о успону куће Ланкестера: „Хенри Четврти” (први и други део) и „Хенри Пети”. Кроз причу о историјској личности Ричарда Другог, династичким борбама за трон, његовим наследницима, политичким сплеткама које обликују судбине ликова, Шекспир даје трајно, болно, каткад трагично, а свакако свевремено и актуелно сведочанство о противречностима људске природе у судару са изазовом моћи, задобијања и губитка власти, нарушеним етичким вертикалама, моралним успонима и падовима.

Једина Шекспирова драма написана искључиво у стиху „Ричард Други” представља један од врхунаца Бардовог списатељског и позоришног мајсторства и свакако је огроман изазов за ствараоце.

– Читајући „Ричарда Другог” коначно препознајем Шекспира као савременика који нам говори о нашем времену и збивањима…

о народу који увек исто кличе, мрзи, нада се, дочекује новог владара, а старог са мржњом испраћа и увек касно схвата да није реаговао кад је требало већ је пустио зло да се укорени, о одлазећем владару који се тешко растаје од власти и у катастрофи коју преживљава поново добија хумане обрисе и постаје човек.

У својој патњи зна и да нас заведе и праштамо му када се суочимо са до тад скриваним властољубљем и бахатошћу новог владара. Владар је увек владар и никад близак људима. Интереси власти никад нису интереси народа. Да би се одржавао на власти, владар мора да се отуђи од народа, да га заборави, да релативизује појам истине и емпатије, каже Борис Лијешевић и додаје:

– Владарска позиција га чини далеким, неосетљивим, неправедним. А ми увек једнако бацамо прашину на главу одлазећег владара и кличемо „као да сами прозори вичу живео нови краљ” надајући се да ћемо у следећем владару наћи човека. Не разумемо да је то немогуће. Да улога владара искључује све друге улоге у људском бићу. Да моћ пржи све друге квалитете у човеку. Да је круна мислећи субјекат који свог носиоца користи и наводи на лудости, а онда га одбаци као крпу. Историја човечанства је историја борбе за моћ. Комад не навија за једног или другог, већ нас суочава са узалудношћу навијања и уздања у владаре и њихову човечност. Јер је све у њиховим животима и мандатима само борба за одржањем на власти, за служењем круни.

„Ричард Други” ми је, примећује редитељ, привукао пажњу и због своје необичне структуре и композиције, другачије него у другим Шекспировим комадима. Читајући га, имам осећај да је свој панорамски поглед Шекспир сада усмерио на лице главног јунака и његов унутрашњи живот, на начин на који он доживљава стварност, те да изблиза гледамо анатомију његовог пада.

Ако му структура и није савршена попут оних у најбољим и најчешће извођеним комадима, у „Ричарду Другом” вредно је његово понирање у дубину људске душе која се мења услед катастрофе губљења моћи, власти и идентитета. Шекспир нам је приказао све облике владавине, све матрице и показао нам како се свака од њих завршава.

У овој причи о моћи и сплеткама играју играју Милан Марић, Војин Ћетковић, Александар Ђурица, Анђелика Симић, Сања Марковић, Игор Самобор, Алексеј Бјелогрлић и Данило Миловановић.