Јединствени хербаријум

„Не знам ништа о ’ Случају службеника Александра Тијанића’, осим онога што сам као и сви, могла да прочитам у медијима”, пише Мирјана Бобић-Мојсиловић у својој колумни „Јазавац пред судом” у „Политици”. Ауторкасе противи позивању јавности на суђење, она стрепи да би грађани могли својим коментарима, а могуће и бурном речју, повиком или увредом да покажу на суду на чијој су страни. Она стрепи да би јавност могла да застраши Тијанића или да га у најбољем случају изазове да реагује. Стрепи Мирјана над Тијанићем као мајка над малолетним детенцетом.

Изгледа да је колегиници највише засметало што је на сајту Б92 прочитала да ће на последњем рочишту сведочити Предраг Кораксић Kоракс, аутор карикатуре на насловној страни књиге. Kораксје Тијанића нацртао као камелеона са рачвастим језиком.

Чудим се да,иначе,свестрано обавештена новинарка, колико могу да видим из разних новина у којима је редован колумниста, није бар прелистала књигу, јавни досије против заборава.

Шта би,између осталог,могла да прочита? Видела би, документовано, са цитатима листова и датума, да је то један јединствени „хербаријум цвећа зла”. Ту је и она страшна мародерска порука: „Ако Ђинђић преживи Србија неће!” у безброј варијација и нијанси. О томе су већ многи говорили. Ту је и пуно поганих алузија и погрдних речио ширем кругу Тијанићевих политичких неистомишљеника.

Да је Мирјана Бобић-Мојсиловић ову књигу само површно прелистала (нашла би понешто и о себи) могла би да сазна да је Тијанић за разне личности женског рода из нашег јавног живота користио у својим текстовима и овакве изразе: домаће аналитичке жентураче, бедне плаћенице, подгузне муве, колгерле српског новинарства, климактеричне бабе, дојиље мафије, обичне курве, жене које понекад треба бичевати, злонамерни људски отпаци, полужена–полукоњ, вештице, издајнице, женска једноћелијска верзија Дастина Хофмана, спонзоруше, акрепи, бесневласницевибратора, наложнице моћника, кохорте вагина...

Ово су својеврсни јавни позиви на социјални остракизам и понижавањеових жена. У нашој средини као да је прихватљиво и некажњиво да поједине јавне личности, моћници и поједини медији вулгарно говоре о женама, особито о оним на јавној сцени, а поготово о политичким неистомишљеницама.

Није тешко бити фин, поручивала нам је Мирјана својевремено у оној својој корисној ТВ кампањи. Нисам приметила да се побунила против оваквог Тијанићевог манира.

Ауторка сигурно зна да су многи појединци, па и организације, били против устоличења садашњег директора РТС-а: између осталог и због његове биографије коју је Коракснајсажетије насликао, али и зато што сматрају да је био највећи промотор говора мржње и нечувено вулгарног дискурса. У свакој нормалној земљи новинар сексиста и простачина не би могао да се нада лепој каријери.

Када је осведочени демократа, одмерени и мудри аналитичар наших политичких збивања и наравиДесимир Тошић упозорио да у Србији за последњих 200 година није било тако поганог језика као што је Тијанићев, добио је неколико коментара-буботки... Адресат Тошићеве опаске није му остао дужан.

Мирјана Бобић-Мојсиловићпоручује на крају да у овој земљи неки имају више права од других, те да је правда овде нарочито осетљива на политичку коректност и бројност подршке онога ко је тражи.

Нажалост, неће бити да је тако! И колегинице, не плашите се ви за Тијанића! Има он најскупљег адвоката и тражи 15.000.000 динара накнаде за „душевне патње”.

И прочитајте „Случај службеника Александра Тијанића”. Свашта има.