Опструкција истраге приземном политизацијом

Какав човек, таква и беседа. Каква пропаганда, такав морални профил онога који је у етар јавни пушта – истиче у разговору за „Политику” Дејан Вук Станковић, министар просвете, упитан да одговори на наводе Владана Ђокића, ректора Универзитета у Београду (УБ), да у темељној истрази, након трагедије у којој је погинула студенткиња Филозофског факултета, припадници Управе криминалистичке полиције у Ректорат „нису дошли да истраже, већ да понизе”, да се „власт не боји криминала, него образовања”, а да поента није слика полиције у седишту најстаријег и највећег универзитета у Србији, него слика студената испред Капетан-Мишиног здања.

– Овде је реч о опструкцији истраге њеном приземном политизацијом и жељом да се ситуација драматизује тако да неко ко је одговоран изгледа као жртва. То није ништа ново од ректора који се у погледу својих политичких амбиција крио иза студената током блокада. Заједно са највећим бројем декана факултета УБ он је допустио незакониту инверзију управљања у високошколским установама и кроз фразу „подршка студентима” суспендовао управне органе факултета, омогућио да се блокира настава, преузео улогу моралног арбитра у погледу случаја „Надстрешница” да би од себе покушао да направи политичку личност – оцењује Станковић.

Одговорност ректора Ђокића, напомиње министар просвете, уписана је у природу ректорске позиције која је дефинисана Законом о високом образовању. Подсећа да ректор руководи универзитетом, представља универзитет и координира рад факултета, док декани организују рад факултета за који су одговорни.

– Конкретно, декан Филозофског факултета сигурно има пуно тога да каже полицији о поштовању и непоштовању безбедносних протокола на факултету, од питања уласка и изласка, радног времена, коришћења просторија факултета, противпожарних протокола који су дефинисани законом и не изостављају његову одговорност. Истовремено, ректор као неко ко се стара за живот универзитета, мора да зна какво је стање на универзитету и у том контексту и један и други, сваки у свом домену, несумњиво имају одговорност која по слову закона не може да буде избегнута. А каква ће и у којој мери она бити зависи од доказног материјала, да ли ће тужилац то процесуирати и како ће суд пресудити. То не може да зна министар просвете – истиче Станковић.

Нарочито наглашава да је то што се предузимање законитих истражних радњи у делу академске и опште јавности тумачи као акт репресије и обрачуна власти с политичким неистомишљеницима „спин на коме би им позавидео и Јозеф Гебелс”.

– Извртање смисла поступака надлежних органа, брутално поигравање речима и затирање истине у име њиховог политичког интереса јасно показују да су изгубили сваку врсту интелектуалног и моралног компаса. Ректор се појављује као политички лидер и није спорно да грађанин Владан Ђокић има политичке амбиције, али јесте проблем када са терасе Ректората млитавом уздигнутом песницом шири неку врсту отровне пропаганде, радикализује студенте испред Ректората и шаље их у отворен сукоб с полицијом. Подсетићу да блокаде факултета у западноевропским земљама, које су за њих узор демократије, нису ни замисливе, а сваки такав покушај решава се у року 24 часа. Сетите се, рецимо, Универзитета Колумбија, покушаја блокаде кампуса од стране пропалестински настројених студената и реакције управе факултета и полиције – наводи Станковић.

Каже и да нема ништа против оснивања универзитетске странке, али да се противи томе да „држава уложи огроман новац у универзитет, а онда не добијемо од универзитетских радника ништа друго него драматичну политизацију и вечиту сенку над тим да ли ћемо имати нормалну школску годину”.

– Хоћу да наш систем функционише по принципу стриктног одвајања политике од образовања, јер то је једини начин да се вредност знања практично преточи у универзитетски живот. Нисам судија, ни тужилац, али јесам министар просвете који чека извештај да види какво је стање ствари на високошколским институцијама. Трагедија у којој је изгубљен млади живот последња је опомена да време одговорности мора да наступи. Желимо да се утврде чињенице и одговорности и ништа више – каже Станковић.

Министар просвете каже да од развијених земаља у академском и технолошком смислу има бројне позиве за сарадњу с Универзитетом у Београду, али да не успева да оствари нормалну комуникацију са руководством УБ и отвори перспективу за сарадњу са, на пример, кинеским универзитетима у области вештачке интелигенције и роботике, као и са руским и универзитетима из Уједињених Арапских Емирата.

– Проблем је у томе што руководство Универзитета у Београду не види државу као партнера, већ види као политички изазов. Види власт као архинепријатеља – констатује Станковић.

Универзитет у Београду тврди да је обрнуто.

– Власт је заправо сервис грађана и сервис универзитета. Волео бих да они кажу шта то Влада Србије и Министарство просвете нису урадили да се нормализује стање након незаконитих блокада и свевласти пленума. Дали смо квоте, стручно упутство, омогућили онлајн наставу, исплатили све зараде, материјалне трошкове, дали 50 одсто школарина студентима... Чему сада ренесанса блокадерског резоновања? Коме је то у интересу? Сигурно није у интересу Министарства просвете, Владе Републике Србије и председника државе – каже Станковић.

Наглашава и да блокадери могу да се кандидују за предстојеће изборе, као и да сматра да ће то бити највећа подршка Српској напредној странци да дуговечно влада.

– Утолико што су блокадери присутнији у политичкој арени, то су наше шансе веће. Не осуђујем, него напротив поздрављам Ђокићеву кандидатуру за било коју функцију, јер то је сигуран пут да имамо континуитет актуелне политике која од Србије покушава да направи пристојно место за живот – став је министра просвете.

На наш коментар да се ректор УБ Владан Ђокић ни за шта није кандидовао, да је фамозна студентска листа и даље на нивоу нагађања, а званично не постоји, као што парламентарни ни председнички избори нису расписани, Станковић наглашава: – Штета коју ректор УБ наноси боравком на тој функцији захтева да ствари назовемо правим именом. Није нигде кандидован, али млитавом песницом поздравља с балкона Ректората глумећи политичког лидера и, колико видим, спрема се за председничку кампању – закључује Станковић.

Већ је најавио да ће, када други надлежни органи обаве свој део истраге, просветна инспекција поступати на Филозофском факултету и у Ректорату УБ. Кад ће се то десити?

– Врло брзо. То је приоритет. Имамо просветну инспекцију која по закону поступа и биће одлучна, ефикасна и одговорна. Будите сигурни, због интереса јавности, пре свега студента, родитеља и дела универзитета који хоће професионално да ради, увешћемо надзор над безбедношћу објеката у циљу нормализације живота на факултету – уверава Станковић.

Упитан који су домети просветне инспекције у установама високог образовања, он истиче да је дужност просветних инспектора да одговорно утврде све чињенице, да их наведу у прецизном и потпуном извештају и да се на основу тога, у складу са законом, наложе мере за отклањање незаконитости или укажу на пропусте у раду одговарајућим надлежним органима установе, Савету факултета например.

– У овом случају, уколико се установе незаконитости или уоче неправилности у раду у другим областима које нису образовне о томе обавештава друге инспекције, односно надлежне органе и тражи хитност у поступању. Уколико се утврде пропусти и незаконитости у раду просветни инспектор може наложити Савету факултета да преиспита одговорност и предузме одговарајуће мере – наглашава Станковић.

По Закону о просветној инспекцији просветни инспектор може да предложи министру просвете разрешење органа пословођења високошколском установом, а и ректору да предузме мере у складу са одредбама закона којим се уређује високо образовање ако је декан радио ван законских оквира. Просветна инспекција, пише у закону, може и „привремено да забрани обављање делатности високог образовања”.