Што су ста­но­ви ску­пљи, ви­ше се про­да­ју. Та­ко би се мо­гло опи­са­ти тр­жи­ште не­крет­ни­на у Ср­би­ји, што по­твр­ђу­је нај­но­ви­ји из­ве­штај Ре­пу­блич­ког ге­о­дет­ског за­во­да (РГЗ). Пре­ма ње­го­вим по­да­ци­ма, у че­твр­том квар­та­лу 2025. це­не ста­но­ва по­ра­сле су за 5,7 од­сто у од­но­су на исти пе­ри­од прет­ход­не го­ди­не, а и уго­во­ра је би­ло ви­ше, 14.212, што је уве­ћа­ње за 4,7 про­це­на­та у по­ре­ђе­њу са по­след­њим тро­ме­сеч­јем 2024. Укуп­на вред­ност про­ме­та ста­но­ва би­ла је 1,448 ми­ли­јар­ди евра, од че­га је са­мо у Бе­о­гра­ду на ста­но­ве по­тро­ше­но 768,5 ми­ли­о­на евра. То је ре­корд­на је квар­тал­на вред­ност тр­жи­шта ове вр­сте не­по­крет­но­сти, а у исто вре­ме је по­ве­ћа­ње од 13, 8 од­сто у од­но­су на че­твр­ти квар­тал 2024.  

За­ни­мљи­во је и то да је раст це­на ста­но­ва у но­во­град­њи, ку­пље­них од ин­ве­сти­то­ра, и у ста­ро­град­њи го­то­во из­јед­на­чен, 5,71 про­це­на­та на­спрам 5,69 у ко­рист но­вих ста­но­ва. Нај­ве­ћи го­ди­шњи раст це­на, ка­ко на­во­ди РГЗ, за­бе­ле­жен је у Бе­о­гра­ду и из­но­сио је 6,32 про­цен­та. У од­но­су на исти пе­ри­од 2024. оне су у че­твр­том квар­та­лу 2025. ишле на­го­ре и у Вој­во­ди­ни, за 5,77 од­сто, у Шу­ма­ди­ји и за­пад­ној Ср­би­ји за 4,33 про­цен­та. До­ма­ћи тренд пра­ти при­ли­ке на тр­жи­шти­ма зе­ма­ља Европ­ске уни­је по­пут Ма­ђар­ске, Пор­ту­га­ла и Бу­гар­ске у ко­ји­ма је за­бе­ле­жен дво­ци­френ го­ди­шњи раст це­на, а из­у­зе­так је Фин­ска у ко­јој је сма­ње­на це­на стам­бе­них не­крет­ни­на.

Шта нам го­во­ре ови ста­ти­стич­ки по­да­ци?

– Тр­жи­ште се у 2025. го­ди­ни де­фи­ни­тив­но опо­ра­ви­ло по­сле стаг­на­ци­је од кра­ја 2022. Уку­пан оства­ре­ни про­мет од 2,5 ми­ли­јар­ди евра у про­шлој го­ди­ни са­мо за ста­но­ве у Бе­о­гра­ду пред­ста­вља по­раст од око 13 од­сто у од­но­су на из­нос од 2,2 ми­ли­јар­де из 2024 го­ди­не. Осим број­ки, тре­ба се освр­ну­ти на до­га­ђа­је из про­шле го­ди­не ко­ји су има­ли ути­цај на до­но­ше­ње од­лу­ка. Од фе­бру­а­ра су на­ја­вљи­ва­ни ве­ли­ки сту­дент­ски про­те­сти за март, да би април и мај обе­ле­жи­ле ве­сти у ве­зи са ра­том ца­ри­на­ма из­ме­ђу Аме­ри­ке и дру­гих зе­ма­ља. Про­шлог ју­на на­сту­пио је два­на­е­сто­днев­ни рат Аме­ри­ке и Изра­е­ла про­тив Ира­на. У том пе­ри­о­ду би­ле су ак­ту­ел­не и бло­ка­де де­ло­ва гра­да. Да­нас ови до­га­ђа­ји де­лу­ју као да­ле­ка про­шлост, али су ути­ца­ли на то да део ку­па­ца од­ло­жи ула­га­ње у не­крет­ни­не. Упр­кос све­му, тр­жи­ште је по­ка­за­ло ко­ли­ко је от­пор­но – сма­тра Ми­о­драг Га­зи­ба­ра, кон­сул­тант за ин­ве­сти­ци­је аген­ци­је „Кор­дон”.

Он ука­зу­је на то да су кре­дит­ни куп­ци по­ста­ли зна­чај­ни уче­сни­ци на тр­жи­шту, за раз­ли­ку од прет­ход­них го­ди­на ка­да се ма­ње љу­ди од­ва­жи­ло да се за­ду­жи код бан­ке за ку­по­ви­ну ста­на.

– Ше­зде­сет од­сто свих тран­сак­ци­ја је у ке­шу, док су 40 од­сто кре­дит­ни куп­ци. Они на­ста­вља­ју да бу­ду бит­ни игра­чи на тр­жи­шту, али је про­сеч­ни пре­о­ста­ли из­нос стам­бе­ног кре­ди­та по по­да­ци­ма ко­је об­ја­вљу­је Удру­же­ње ба­на­ка Ср­би­је не­што ве­ћи од 40.000 евра, та­ко да не тре­ба по­ме­ша­ти по­раст бро­ја ку­па­ца ко­ји ко­ри­сте кре­дит са по­ра­стом про­цен­ту­ал­ног уче­шћа кре­ди­та у вред­но­сти ста­на – ис­ти­че Га­зи­ба­ра.

Све го­во­ри у при­лог то­ме да су не­крет­ни­не у Ср­би­ји и да­ље нај­по­у­зда­ни­ји об­лик чу­ва­ња и уве­ћа­ња ка­пи­та­ла, од­но­сно на­ју­но­сни­ји би­знис. Али, Га­зи­ба­ра на­гла­ша­ва, да пот­пу­ност ових по­да­та­ка тре­ба узе­ти са до­зом ре­зер­ве за­то што РГЗ не ре­ги­стру­је пред­у­го­во­ре, већ ис­кљу­чи­во уго­во­ре ко­ји се пот­пи­су­ју пред усе­ље­ње. 

– Са прав­не стра­не гле­да­но, по­да­ци су ис­прав­ни, за­то што ко­нач­ни уго­во­ри ко­ји су на­ве­де­ни је­су пот­пи­са­ни у че­твр­том квар­та­лу, али су се те тран­сак­ци­је тр­жи­шно гле­да­но од­и­гра­ле ра­ни­је па не од­сли­ка­ва­ју број тран­сак­ци­ја и це­ну у ре­ал­ном вре­мен­ском ро­ку. Јед­но­став­но ре­че­но, ко­ри­шће­ње пред­у­го­во­ра зна­чи да су се ку­пац и про­да­вац до­го­во­ри­ли мно­го ра­ни­је не­го што то зва­ни­чан уго­вор, ко­ји се на­во­ди у из­ве­шта­ју РГЗ-а, по­ка­зу­је, па број тран­сак­ци­ја и це­на ста­на ни­су од­раз тре­нут­не си­ту­а­ци­је на тр­жи­шту. Та­ко­ђе, за не­ки од про­је­ка­та пред­у­го­во­ри је­су пот­пи­са­ни у че­твр­том квар­та­лу 2025, али то се у по­след­њем из­ве­шта­ју не ви­ди – об­ја­шња­ва Га­зи­ба­ра.

Го­ди­на­ма се ни­ко не усу­ђу­је да прог­но­зи­ра да ће ква­дра­ти по­јеф­ти­ни­ти, а у усло­ви­ма ра­та на Бли­ском ис­то­ку и енер­гет­ске кри­зе ко­ју је он про­из­вео у остат­ку све­та још је ма­ње ве­ро­ват­но да ће се то де­си­ти. Јер, скок це­на наф­те и га­са по­ве­ћа­ће тро­шко­ве из­град­ње за пред­у­зи­ма­че – ску­пљи гра­ђе­вин­ски ма­те­ри­ја­ли и тран­спорт на кра­ју ће по­го­ди­ти куп­це. За мно­ге од њих, због ви­со­ких це­на, ку­по­ви­на ста­на и да­ље је нео­ства­ре­ни сан. 

Сав­ски ве­нац ре­кор­дер  

За стан од 90 ква­дра­та на Сав­ском вен­цу из­дво­је­но је нај­ви­ше нов­ца у че­твр­том квар­та­лу 2025. го­ди­не – 1.376.602 евра. У ис­тој оп­шти­ни про­дат је и нај­ску­пљи ква­драт ста­на од 15.298 евра, као и ку­ћа ко­ју је но­ви вла­сник ку­пио за ми­ли­он евра. Нај­ви­ше нов­ца за ква­драт по­слов­ног про­сто­ра, 7.333 евра, из­дво­је­но је на Вра­ча­ру, док је у Ста­ром гра­ду нај­ви­ша уго­во­ре­на це­на за 732 по­слов­на ква­дра­та би­ла 2.750.000 евра. Нај­ску­пље га­ра­жно ме­сто ко­шта­ло је 60.000 евра и про­да­то је на Сав­ском вен­цу.