Само ће две категорије људи успети у доба вештачке интелигенције
Алекс Карп, извршни директор компаније Palantir Technologies, изнео је смелу тврдњу о пословима будућности. Према његовим речима, када вештачка интелигенција буде преузела светску економију, само ће две категорије људи заиста бити у позицији да успеју: они са практичним стручним вештинама и они који размишљају другачије од уобичајеног.
Његова перспектива доводи у питање традиционално веровање да дипломе гарантују успех.
Са брзим побољшањем вештачке интелигенције у областима као што су кодирање, писање и истраживање, многе административне улоге постају рањиве. Уместо тога, практичне вештине и неконвенционално размишљање, појављују се као праве предности у свету вођеном вештачком интелигенцијом.
Карп, притом, отворено доводи у питање вредност елитних диплома у економији, коју све више обликује вештачка интелигенција, док се истовремено процењује да ће до 2027. године, 20 одсто продајних одељења унутар компанија са пописа Fortune 500 активно запошљавати „неуроразличите” таленте.
Две групе које имају будућност
„У основи, постоје два начина да знате имате ли будућност”, рекао је Карп у недавном интервјуу за Technology Business Programming Network (TBPN). „Прво, имате неко струковно образовање. Или друго, неуроразличити сте.”
Прва категорија коју Карп спомиње одражава све раширеније мишљење да је занатска и техничка занимања теже аутоматовати него канцеларијске и административне послове. Електричари, водоинсталатери и слична занимања зато се све чешће наводе као послови који би могли остати тражени и у ери вештачке интелигенције, нарочито док технолошке компаније буду шириле инфраструктуру својих дата центара.
Његова друга категорија има и личну димензију. Карп је раније говорио о томе да има дислексију, а у ширем смислу, неуроразличитост обухвата и стања попут ADHD-а и спектра аутизма. По његовом мишљењу, предност тих људи је у томе што често размишљају другачије, виде обрасце које други не виде и лакше долазе до неуобичајених решења.
У истом интервјуу рекао је да ће у предности бити они који су „више уметници”, који гледају ствари из другог угла и који могу да изграде нешто јединствено.
Ко је Алекс Карп
За разлику од типичних лидера из Силицијумске долине, Карп не одговара стереотипу технолошког милијардера: филозоф по образовању, са докторатом из друштвених наука, он је изградио каријеру спајајући теорију и праксу на начин који се ретко виђа у овом сектору.
Рођен 1967. године у Њујорку, у породици јевреја лекара и Афро-Американке уметнице, Карп је студирао на престижним универзитетима. Његово академско интересовање за филозофију и друштвене структуре касније ће се показати кључним у разумевању начина на који се подаци користе у савременом свету.
Алекс Карп важи за једног од најутицајнијих, али и најнеобичнијих лидера у технолошком свету, човека који је успео да филозофију преточи у бизнис модел који обликује начин на који разумемо и користимо податке у 21. веку.
Најпознатији је као суоснивач и извршни директор компаније Palantir Technologies, коју је покренуо заједно са познатим инвеститором Питером Тилом и још неколико партнера. „Палантир” се бави анализом великих количина података и сарађује са владама, безбедносним агенцијама и великим корпорацијама широм света. Њихови софтвери користе се у борби против тероризма, организованог криминала, али и у пословним анализама.
Ипак, управо та повезаност са државним институцијама и обавештајним службама учинила је Карпа контроверзном фигуром. Док једни сматрају да његова компанија доприноси глобалној безбедности, други је називају „најопаснијом фирмом у Силиконској долини” и упозоравају на потенцијалне злоупотребе података и нарушавање приватности грађана.
За разлику од многих технолошких лидера, Карп често отворено говори о политици, етици и улози технологије у друштву. Залаже се за сарадњу технолошких компанија са демократским државама, али и за јасна правила која би спречила злоупотребе.
Како „Палантир” тражи таленте
Иако неуроразличитост није формални услов за запослење у „Палантиру”, Карпова компанија је јасно показала да такве кандидате сматра вреднима. На службеним страницама објављен је програм менторства Neurodivergent Fellowship, кроз који „Палантир” тражи људе који виде обрасце које други пропуштају и нуде решења која другима промичу.
„Палантир” је покренуо и засебан програм Meritocracy Fellowship (меритократија је друштвени систем у којем се положај, привилегије или награде додељују људима на основу њихових способности, заслуга и постигнућа, а не на основу рођења, богатства или друштвеног статуса), намењен младима који нису кренули класичним факултетским путем. На службеној страници компанија тај програм описује као прилику за изузетно способне младе људе који желе одговорност и стваран рад, а не само диплому.
Тај приступ се добро уклапа у Карпов скептицизам према традиционалним каријерним обрасцима. Иако и сам има диплому Хаверфорд колеџа, докторат из праних наука са Станфорда и докторат са Гете универзитета у Франкфурту, више пута је јавно говорио о ограничењима класичног високог образовања у привреди коју све више обликује вештачка интелигенција.
На Светском економском форуму у Давосу почетком 2026. рекао је да ће ВИ „уништити послове у хуманистичким наукама” и додао да ће такве квалификације бити тешко уновчити ако особа нема и неку другу конкретну вештину.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
