Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крај света и још један дан

Крај света и још један дан
Фото Марија Коњикушић

Сликарски универзум Кристине Пирковић пред публиком је до 12. априла до када њена самостална изложба „Крај света и још један дан” траје у Салону Музеја града Београда.

Изложба обухвата радове настале током протеклих неколико година и доноси избор дела из два најновија циклуса – „Велики креатор” и „Шуме”. Иако развијани у различитим ликовним просторима и визуелним регистрима, ови циклуси повезани су промишљањем о положају савременог човека и слојевитом наслеђу које га обликује и одређује.

Како је истакнуто у пратећем материјалу, у средишту ауторског истраживања Кристине Пирковић налази се питање: да ли човек и даље управља сопственим достигнућима или је њима надвладан?

„Кроз снажан и сугестиван ликовни израз, уметница тематизује осећај егзистенцијалне несигурности, дезоријентисаности и немоћи пред догађајима који превазилазе индивидуалну контролу. Истовремено, њени радови отварају простор за промишљање тежње појединца ка аутентичности и очувању личног идентитета у контексту савременог глобализованог друштва”, истакнуто је.

Ова поставка, која се реализује уз подршку Музеја града Београда, представља визуелно и концептуално заокружену целину која позива публику на интроспекцију и дијалог о изазовима савременог тренутка.

„У фокусу је савремени човек, који у себи носи традицију, што га на крају и дефинише. Оно што је карактеристично за сам наслов изложбе је промишљање на дешавања протеклих неколико година у свету, зато је ’Крај света’ и први део наслова адекватан. Међутим, други део – ’и још један дан’ – доноси наду, идеју да ипак постоји могућност да променимо и поправимо свет у којем живимо”, каже ауторка.

„Имао сам задовољство да се суочим са слојевима и структурама овог апсолутно невероватног сликарског света Кристине Пирковић”, рекао је на отварању историчар уметности Никола Шуица, аутор текста за каталог изложбе, који носи назив „Венац постојања” и истакао да њено сликарство преиспитује преображавајуће тонове људског постојања – митове о стварању и нестајању, али и о односима и свакодневним, материјалним аспектима живота.

Кроз снажан и сугестиван ликовни израз, уметница тематизује осећај егзистенцијалне несигурности, дезоријентисаности и немоћи пред догађајима који превазилазе индивидуалну контролу. Истовремено, њени радови отварају простор за промишљање тежње појединца ка аутентичности и очувању личног идентитета у контексту савременог глобализованог друштва.

„Спектрални распон сликарства Кристине Пирковић проноси планове међузависности. Кроз сваку целину, извесно – активан је парадокс – уједно близина, као и удаљеност фигурацијских односа. Представе распростиру слутњу пресудног тренутка и затомљених персонификованих значења. Отуд збивања и сензације наликују на укрцавања у прадавне исконске кретње, у процесе којим представљена антропоморфна и зооморфна тела или фрагменти најширег предметног света прекорачују логику природног редоследа и друштвених табуа”, наводи у свом тексту за каталог Никола Шуица.

Кристина Пирковић (1991, Смедеревска Паланка) дипломирала је и мастерирала на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, на Одсеку за примењену уметност, смер Зидно сликарство (2014–2015). До сада је реализовала више од 20 самосталних изложби и учествовала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Чланица је УЛУС-а од 2018. Током 2024. године боравила је на уметничкој резиденцији у Cite internationale des arts у Паризу. Добитница је више награда за цртеж и сликарство, као и признања за најбољег студента, међу којима се издваја Друга награда за цртеж Фондације „Владимир Величковић” (2021). Изражава се кроз медиј слике и цртежа, док у последњем периоду истражује и поље скулптуре. Живи и ствара у Београду.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.