Крај света и још један дан

Сликарски универзум Кристине Пирковић пред публиком је до 12. априла до када њена самостална изложба „Крај света и још један дан” траје у Салону Музеја града Београда.

Изложба обухвата радове настале током протеклих неколико година и доноси избор дела из два најновија циклуса – „Велики креатор” и „Шуме”. Иако развијани у различитим ликовним просторима и визуелним регистрима, ови циклуси повезани су промишљањем о положају савременог човека и слојевитом наслеђу које га обликује и одређује.

Како је истакнуто у пратећем материјалу, у средишту ауторског истраживања Кристине Пирковић налази се питање: да ли човек и даље управља сопственим достигнућима или је њима надвладан?

„Кроз снажан и сугестиван ликовни израз, уметница тематизује осећај егзистенцијалне несигурности, дезоријентисаности и немоћи пред догађајима који превазилазе индивидуалну контролу. Истовремено, њени радови отварају простор за промишљање тежње појединца ка аутентичности и очувању личног идентитета у контексту савременог глобализованог друштва”, истакнуто је.

Ова поставка, која се реализује уз подршку Музеја града Београда, представља визуелно и концептуално заокружену целину која позива публику на интроспекцију и дијалог о изазовима савременог тренутка.

„У фокусу је савремени човек, који у себи носи традицију, што га на крају и дефинише. Оно што је карактеристично за сам наслов изложбе је промишљање на дешавања протеклих неколико година у свету, зато је ’Крај света’ и први део наслова адекватан. Међутим, други део – ’и још један дан’ – доноси наду, идеју да ипак постоји могућност да променимо и поправимо свет у којем живимо”, каже ауторка.

„Имао сам задовољство да се суочим са слојевима и структурама овог апсолутно невероватног сликарског света Кристине Пирковић”, рекао је на отварању историчар уметности Никола Шуица, аутор текста за каталог изложбе, који носи назив „Венац постојања” и истакао да њено сликарство преиспитује преображавајуће тонове људског постојања – митове о стварању и нестајању, али и о односима и свакодневним, материјалним аспектима живота.

Кроз снажан и сугестиван ликовни израз, уметница тематизује осећај егзистенцијалне несигурности, дезоријентисаности и немоћи пред догађајима који превазилазе индивидуалну контролу. Истовремено, њени радови отварају простор за промишљање тежње појединца ка аутентичности и очувању личног идентитета у контексту савременог глобализованог друштва.

„Спектрални распон сликарства Кристине Пирковић проноси планове међузависности. Кроз сваку целину, извесно – активан је парадокс – уједно близина, као и удаљеност фигурацијских односа. Представе распростиру слутњу пресудног тренутка и затомљених персонификованих значења. Отуд збивања и сензације наликују на укрцавања у прадавне исконске кретње, у процесе којим представљена антропоморфна и зооморфна тела или фрагменти најширег предметног света прекорачују логику природног редоследа и друштвених табуа”, наводи у свом тексту за каталог Никола Шуица.

Кристина Пирковић (1991, Смедеревска Паланка) дипломирала је и мастерирала на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, на Одсеку за примењену уметност, смер Зидно сликарство (2014–2015). До сада је реализовала више од 20 самосталних изложби и учествовала на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Чланица је УЛУС-а од 2018. Током 2024. године боравила је на уметничкој резиденцији у Cite internationale des arts у Паризу. Добитница је више награда за цртеж и сликарство, као и признања за најбољег студента, међу којима се издваја Друга награда за цртеж Фондације „Владимир Величковић” (2021). Изражава се кроз медиј слике и цртежа, док у последњем периоду истражује и поље скулптуре. Живи и ствара у Београду.