Суботић: студенти у ризику од губитка критичког мишљења

Гостовање младе учеснице „пленума” у емисији „Утисак недеље”, током којег је више пута изјавила „ја немам име и презиме, ја сам медиј”, отворило је шира питања о односу појединца и групе, као и о последицама које прихватање колективног идентитета може имати у јавном простору. О тим појавама за „Ало!” је говорила мр Татјана Суботић, специјалисткиња медицинске психологије, указујући на ризике који превазилазе појединачни медијски наступ.

„Начин на који комуницирамо у јавном простору, било вербално или невербално, директно утиче на поверење и кредибилитет који имамо када се обраћамо другима. Анонимност, односно постављање себе у оквир колективног идентитета, са једне стране може указивати на потребу за заштитом, али истовремено нарушава јасноћу и није начин да се негује одговорност у јавном дискурсу”, објашњава Суботић. Она наглашава да је за здраву комуникацију неопходна отвореност, као и спремност да се преузме одговорност за изговорено.

Према њеним речима, проблем постаје израженији када колективни идентитет прерасте у образац понашања. „Колективни идентитет може бити окидач за понашање масе. У психологији је одавно познат феномен психологије масе, који носи одређене ризике. Пре свега, долази до процеса деиндивидуације – губитка индивидуалног мишљења, јер појединац потискује сопствене ставове како би се уклопио у групу”, наводи она.

Такав процес, додаје, има и шири друштвени значај. „Тиме се отвара и етичко питање, јер се смањује простор за критичко мишљење. Истовремено се подстичу поларизације и сужава простор за дијалог. А ниједно цивилизовано друштво не може да напредује без здравог и отвореног дијалога”, истиче Суботић.

Она упозорава и на додатне последице које могу произаћи из снажне идентификације са групом. „У таквим околностима долази до дехуманизације других – све што није група којој припадам постаје ’друга страна’, а другост се аутоматски доживљава као нешто негативно. Истовремено, емоционална заразност је израженија, реакције су брже и мање промишљене, док повећана сугестибилност представља додатни ризик, јер глас групе добија ауторитет”, закључује она.