Љубав и подршка су одговор на губитак

У времену обележеном личним и колективним губицима, љубав и подршка остају кључни ослонци у процесу суочавања са губитком, закључак је учесника трибине „На кафи са психологом”, која је била посвећена теми „Психологија губитка: шта остаје после губитка, како утиче на нас, наше односе и друштво”. Говорећи о природи губитка, психотерапеуткиња Јелена Сладојевић Матић истакла је да је реч о универзалном људском искуству које, упркос својој тежини, може отворити простор за лични развој.

„Губитак је универзално људско искуство, али особа из губитка може да развије и неке своје потенцијале”, рекла је она, додајући да су губици блиских људи посебно тешки јер „колико год се спремали, губитак нас увек болно изненади”. Како је објаснила, процес суочавања са губитком често подразумева његово преношење у унутрашњи свет и покушај да се пронађе смисао и утеха.

„Неке губитке не можемо до краја да интегришемо. Нисам сигурна ни колико смо изашли на крај са неким колективним траумама, које нам се понављају”, рекла је Јелена Средојевић Матић, наглашавајући да не постоји универзални образац „нормалних” емоција у таквим ситуацијама, али да је „јасно да су љубав и подршка одговор како да се носимо са таквим емоцијама”.

Социолог Далибор Петровић указао је на начин на који друштво реагује, наводећи примере тешких трагедија као што су ОШ Владислав Рибникар, Дубона и Мало Орашје, у којима је страдало 19 особа, као и пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је настрадало 16 људи. У тим тренуцима, рекао је, грађани су показали емпатију и солидарност, али и потребу да се након почетног таласа подршке постави питање одговорности.

„То је пут оздрављења, тражење одговорности и правде”, оценио је Петровић, упозоравајући да, уколико се узроци не решавају, неповерење у друштву наставља да расте.

Перспективу вере понудио је свештеник Зоран Деврња, истичући да се за цркву и хришћанство одговор на губитак и осећај недовољности налази у Богу.

„Љубав је основ постојања и надомешћивања губитка”, рекао је Деврња. Одговарајући на питање да ли се у тренутку губитка људи окрећу вери, он је истакао да свако пролази кроз процес туговања, али нас „љубав чини људима, а све остало деградира ту људскост у нама”.

„Што су веће деструктивне силе, веће су силе емпатије и љубави”, поручио је свештеник Деврња.

Пројекат „На кафи са психологом” реализује се од 2019. године са циљем да подстакне јавност да о менталном здрављу брине једнако као о физичком, као и да се тешкоће у вези са менталним здрављем не посматрају као лична слабост, већ као здравствени изазов за који постоји решење уз правовремену стручну помоћ. До данас је пројекат окупио близу 90 стручњака и угледних личности, док су видео-садржаји трибина на јутјуб платформи забележили више од милион прегледа. Пројекат заједно реализују Хемофарм фондација, у партнерству са Филозофским факултетом у Београду, уз подршку Арт-комуне Дорћол плац.