Обама: План или катастрофа

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 10.фебруара – Американци и свет су, посредством телевизије, упознали Барака Обаму у другачијем светлу од оног на које их је навикао. На синоћној конференцији за штампу у Белој кући, председник САД деловао је као реплика реалности– са више суморних него ведрих назнака, готово без доскочица које плене публику, а уозбиљен као да се тек припрема за изборну кампању.

Остављао је, повремено, чак утисак лидера који је– после буђења масовних нада у промену унутрашњих и спољних односа– постао свестан колико му је тешко да измени макар рутину непосредног окружења у Вашингтону. Ипак, његовим наступом је превладавало уверење да својим стабилизационим програмом нуди излазак из кризе и повратак друштва на „прави пут”, после владавине Џорџа Буша чији курс је већина анкетираних оценила као „кретање земље у погрешном правцу”.

Основна Обамина порука је била: или ћемо применити план моје владе, или ће постојећа криза прерасти у националну катастрофу. Бирачи су гласали за промене и дужни смо да их остваримо, тако да се не може дозволити практиковање теорија које су нас претходних година увалиле у највеће трауме после Велике депресије (пре осам деценија), такође је нагласио.

Показало се, наставио је, да је истрошен стари модел који се ослањао на смањивање пореза, поготову најбогатијима, и да сада треба стимулисати средњу и нижу класу, како би почео опоравак финансија и укупне овдашње економије, чије је посртање изазвало потресе и широм планете.

Обама је, чини се, хтео да још једном ободри сународнике да у тешким временима постигну што већи степен јединства и да подрже његов стабилизациони програм. Али донедавно доминантни републиканци, опозициони сада владајућим демократама, не пристају да се уклопе у такав концепт, пребацујући председниковом плану да је више социјалан, са редистрибуцијом дохотка сличном европским социјалдемократијама, него што обећава оздрављење оболелог а „најбољег”– америчког модела.

Нема савршеног плана, па такав није ни овај, признао је председник, поновивши да је његова администрација наследила кризу таквих размера да захтева одступање са утабаних стаза, па и повећану државну интервенцију (коју је у изнудици и против својих доктринарних убеђења наложио и Буш у финишу свог председниковања). Заокрет произлази из претумбане стварности, аргументовао је Обама, наводећи као карактеристичан пример града Елкарта из Индијане, у коме је претходно организовао скуп подршке, а где се стопа незапослености за годину дана повећала са 4,7 на 15,3 одсто.

Тако грађани не могу да плате рачуне, куповине су свели на минимум, што смањује промет, тако да су бизнисмени повећали отпуштања, док локални медији упућују где може да се добије помоћ, које нема довољно за све, у прехрани, предочио је. Уз податке да је само прошлог месеца посао изгубило 598.000 Американаца (више од броја становника на административном простору престонице), да ће смањена тражња и ове и следеће године изазвати губитке у промету за по 1.000 милијарди долара, као и да ће се увећати буџетски дефицит који је већ премашио билион долара, али сада– као неопходна инвестиција у привредни опоравак са отварањем или очувањем око четири милиона радних места, без чега следи поменута „катастрофа”.

У разговору с новинарима Обама је прибегао опсежним одговорима, тако да му је за сат времена постављено само 13 питања. Претпоставља се да и та реторичка тактика сведочи о дубини кризе– поводом које је већ постављено знатно више питања него што се на њих може дати прецизних одговора, па и кад су неуобичајено опширни и крцати опомињућим подацима…