Уметник здружен са материјалом

Изложба „Од земље ка небу” вајара Душана Петровића отворена је до 14. јуна у Музеју „Цептер”. Изложене су скулптуре од различитих врста дрвета – секвоје, храста, букве, граба и кедра, камена метаморфног шкриљца, поцинкованог лима и горског кристала, које већином датирају из текуће 2026. године.

Изложба је пропраћена каталогом у којем се налази текст чији је аутор историчарка уметности Данијела Пурешевић, која каже:

„Другачије од већине уметника који стварају у одређеном материјалу (камен, дрво, глина, метал, полиестер, итд.), Душан Петровић ради здружен са материјалом, дакле, у партнерском, равноправном, дијалошком односу. (...) Принцип и драматуршки ток којим се Петровић својим делима простире кроз изложбени простор Музеја ’Цептер’ можемо означити као – прорастање. Он не пристаје на лимите тзв. беле коцке, већ простор осваја методом на који то чини вегетација – простире се необуздано, у правцу и супротно од гравитације, хоризонтално и вертикално, видљиво и скривено, ризомски. Посматрајући свет и делујући из холистичке визуре, са уверењем да су човек и природа (ипак) једно, он у онеприрођену средину враћа (визуелно и значењски) оплемењене артефакте природе.”

Она још додаје: „Доминантан материјал поставке ’Од земље ка небу’ јесте дрво. Истоимено монументално дело са којим се посетилац прво сусреће наговештава Петровићево темељно уверење да не постоји разлика између живота и неживота, органског и неорганског, конкретно, вегетативног и поствегетативног трајања дрвета. (...) Једноставно, дрво Петровић схвата као свеприсутни и свепрожимајући материјал, алхемичарску materia prima.”

Душан Петровић је рођен 1962. у Београду. Дипломирао је 1987. у класи проф. Миодрага Мише Поповића на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду, где ради од 1989, магистрирао је 1992, а од 2011. је у звању редовног професора. Члан УЛУС-а је од 1988. Излагао је на 13 самосталних изложби и учествовао на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Дела му се налазе у многобројним јавним и приватним колекцијама. Добитник је више награда: Награда Универзитета уметности Београда, 1984. и 1997, Октобарска награда Града Београда за најбоље стручне и научне радове студената 1987, Градска самоуправна интересна заједница културе, признање за најбоље остварење 1989, за изложбу скулптура у Галерији Коларчевог народног универзитета, Награда од априла до априла, Студио Б, 1996, Најбоља изложба у сезони 1995–1996, Годишња награда за најбољу самосталну изложбу Задужбине Илије М. Коларца за 2010, Награда Фонда „Иван Табаковић”, Српске академије наука и уметности 2010. и Велика плакета Универзитета уметности за школску 2018/2019. за изузетне заслуге и допринос Универзитету уметности у Београду, 2019.

М. Д.