Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
„Ве­ри­та­со­ва” еви­ден­ци­ја

Мистериозна смрт у Карину у време „Олује”

Мистериозна смрт у Карину у време „Олује”
Усташки ­графити­ на ­минираној­ Цркви ­Свете ­недеље ­у ­Горњем ­Карину (Фото портал Новости)

„Ве­ри­тас” је пре не­ки дан до­шао у по­сед пре­су­де Ви­со­ког ка­зне­ног су­да РХ од 2. де­цем­бра 2025, ко­јом је по­твр­ђе­на пр­во­сте­пе­на пре­су­да Жу­па­ниј­ског су­да у За­дру од 17. де­цем­бра 2024, ко­јом је Сте­ван Ла­кић (1968) осло­бо­ђен оп­ту­жбе „да је по­чет­ком ав­гу­ста 1995. у Ка­ри­ну Гор­њем, оп­шти­на Кру­ше­во, за­се­ок Ла­ки­ћи, ка­да је са­знао да се ње­гов ро­ђак и су­сед Сер­ђо Ла­кић (1927) не же­ли при­кљу­чи­ти ева­ку­а­ци­ји по­бу­ње­них Ср­ба, а и за­то јер је још по­чет­ком ра­та про­тив РХ 1991. при­мио на чу­ва­ње ов­це Ива­на Ро­ги­ћа, по на­ци­о­нал­но­сти Хр­ва­та, чи­ју је огра­ду ко­ри­стио за ис­па­шу ова­ца те је во­дио бри­гу и о ње­го­вој ку­ћи, па је оште­ће­ни­ка због то­га на­зи­вао ’из­да­ји­цом и уста­шом’, у ци­љу да исто­га ли­ши жи­во­та, до­шао ис­пред ње­го­ве по­ро­дич­не ку­ће, те је из ва­тре­ног оруж­ја у тач­но не­у­твр­ђе­ни део те­ла оште­ће­ни­ка пу­цао, услед че­га је оште­ће­ник од­мах пре­ми­нуо”.

За смрт Се­р­ђа Ла­ки­ћа са­знао сам из до­ку­мен­та Ко­ми­си­је Вла­де РХ за за­то­че­не и не­ста­ле осо­бе ко­ји је но­сио на­зив „Осо­бе по­ги­ну­ле у вој­но-ре­дар­стве­ној ак­ци­ји ’Олу­ја’ с ме­стом по­ко­па по­смрт­них оста­та­ка”, на ко­јем их је би­ло укуп­но 778, од че­га под име­ном 163, по­ко­па­них на ра­зним ло­ка­ци­ја­ма, ко­ји је срп­ској стра­ни пре­дат 7. мар­та 1997. на са­стан­ку у Бе­о­гра­ду, ко­јем сам при­су­ство­вао, на осно­ву ко­јег смо га и уне­ли у „Ве­ри­та­со­ву” еви­ден­ци­ју „Жр­тве ’Олу­је’“, а као по­чи­ни­о­ца на­ве­ли „Хр­ват­ска вој­ска”.

По­што нам се од ње­го­ве по­ро­ди­це ни­ко ни­је ја­вљао, том слу­ча­ју ни­смо при­да­ви­ли по­себ­ну па­жњу све до по­ја­ве јед­ног тек­ста под на­сло­вом „За кри­вич­на де­ла у ’Олу­ји’ суд­ски је од­го­ва­ра­ло ви­ше од хи­ља­ду Хр­ва­та”, об­ја­вље­ном 30. мар­та 1999. у за­гре­бач­ком ли­сту „Вје­сник”, у ко­јем се на­во­ди да је за уби­ство Сер­ђа Ла­ки­ћа са 15 го­ди­на за­тво­ра ка­жњен Сте­ван Ла­кић. По­што су нам из МКЦК ја­ви­ли да је слу­чај „Сер­ђо Ла­кић” ре­шен (то је зна­чи­ло да је са­хра­њен), а има­ју­ћи у ви­ду ква­ли­фи­ка­ци­ју де­ла (те­шко уби­ство), слу­чај смо и ми сма­тра­ли ре­ше­ним (уби­ца по­знат и осу­ђен, жр­тва са­хра­ње­на, ни­ко се не ин­те­ре­су­је).

Та­ко је би­ло све док ни­смо до­зна­ли да је 24. ма­ја 2013. по­ли­ци­ја у Не­го­ти­ну по хр­ват­ској по­тер­ни­ци ухап­си­ла Сте­ва­на Ла­ки­ћа и да је про­тив ње­га пред Ви­шим су­дом у Не­го­ти­ну по­кре­нут екс­тра­ди­ци­о­ни по­сту­пак. Че­ти­ри да­на ка­сни­је Сте­ва­но­ви брат Слав­ко и су­пру­га Ма­ри­ца по­се­ти­ли су „Ве­ри­тас” и по­твр­ди­ли да је „Олу­ја” за­те­кла Сте­ва­на на по­ло­жа­ју на Ди­на­ри, уда­ље­ном нај­ма­ње 100 ки­ло­ме­та­ра од Ка­ри­на Гор­њег. Ма­ри­ца је твр­ди­ла да је Сте­ван оти­шао на Ди­на­ру 28. ју­ла 1995, да је она с де­цом на­пу­сти­ла Ка­рин у по­ноћ 4/5. ав­гу­ста и да је Сте­ва­на по­но­во ви­де­ла тек у из­бе­глич­кој ко­ло­ни. Слав­ко је по­ја­снио да су њи­хов отац Ни­ко­ла и пок. Сер­ђо бра­ћа стри­че­ви­ћи, те да је Сер­ђо с њи­хо­вом фа­ми­ли­јом (али и с дру­гим ме­шта­ни­ма) имао че­сте раз­ми­ри­це.

Истог да­на те­ле­фо­ном сам раз­го­ва­рао и с не­го­тин­ским адво­ка­том Бра­ни­сла­вом Јо­ва­но­ви­ћем, ко­ји је по слу­жбе­ној ду­жно­сти по­ста­вљен за Сте­ва­но­вог бра­ни­о­ца, ко­ји ми је по­твр­дио да у ре­ше­њу о при­тво­ру Ви­шег су­да у Не­го­ти­ну пи­ше да је Сте­ван ухап­шен по хр­ват­ској ме­ђу­на­род­ној по­тер­ни­ци рас­пи­са­ној 2011. због уби­ства Сер­ђа Ла­ки­ћа 6. ав­гу­ста 1995. у Ка­ри­ну Гор­њем. Пре­нео ми је при­чу ко­ју је чуо од Сте­ва­на кад га је по­се­тио у при­тво­ру да је и ње­га кад је био ма­ло­ле­тан Сер­ђо ту­као и на­нео му те­ле­сне по­вре­де, због че­га је и од­го­ва­рао пред су­дом. Ма­ри­ца ме те­ле­фо­ном оба­ве­сти­ла да је не­го­тин­ски суд 21. ју­на 2013. уки­нуо Сте­ва­ну при­твор, али је екс­тра­ди­ци­о­ни по­сту­пак на­ста­вљен.

Сте­ван ме оба­ве­стио и да је Ви­ши суд у Не­го­ти­ну ре­ше­њем од 16. ју­ла исте го­ди­не утвр­дио да су ис­пу­ње­не прет­по­став­ке за ње­го­во из­ру­че­ње „ра­ди пре­да­је пра­во­суд­ним ор­га­ни­ма РХ, у свр­ху из­др­жа­ва­ња ка­зне за­тво­ра у тра­ја­њу од 15 го­ди­на” и за­мо­лио ме да му пре­по­ру­чим адво­ка­та екс­пер­та за екс­тра­ди­ци­је ра­ди ула­га­ња жал­бе на то ре­ше­ње. По мо­јој пре­по­ру­ци опу­но­мо­ћио је бе­о­град­ског адво­ка­та Ђор­ђа Ка­ла­ња, пре­ко ко­га је уло­жио жал­бу Апе­ла­ци­о­ном су­ду у Бе­о­гра­ду, ко­ји је ре­ше­њем од 13. сеп­тем­бра 2013. уки­нуо ожал­бе­но ре­ше­ње и пред­мет вра­тио пр­во­сте­пе­ном су­ду на по­нов­но од­лу­чи­ва­ње. Ви­ши суд у Не­го­ти­ну у по­но­вље­ном по­ступ­ку ре­ше­њем од 23. ок­то­бра 2013. од­би­ја за­мол­ни­цу Ми­ни­стар­ства пра­во­су­ђа РХ за из­ру­че­ње Сте­ва­на Ла­ки­ћа уз обра­зло­же­ње да „у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји има из­бе­глич­ки ста­тус и као из­бе­гло ли­це има га­ран­то­ва­ну јед­на­кост ме­ђу­на­род­не за­шти­те с гра­ђа­ни­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је”, ко­је је по­твр­ђе­но и ре­ше­њем Апе­ла­ци­о­ног су­да у Бе­о­гра­ду од 18. де­цем­бра исте го­ди­не.

Сте­ван исто­вре­ме­но ан­га­жу­је и за­дар­ског адво­ка­та Ива­на Ша­ли­ну, пре­ко ко­га под­но­си зах­тев за об­но­ву кри­вич­ног по­ступ­ка, ко­ји Жу­па­ниј­ски суд у За­дру ре­ше­њем од 27. ја­ну­а­ра 2017. при­хва­та „због по­сто­ја­ња но­вих чи­ње­ни­ца, од­но­сно но­вих до­ка­за ко­ји су при­клад­ни за до­но­ше­ње осло­ба­ђа­ју­ће пре­су­де”.

Жу­па­ниј­ски суд у За­дру у об­но­вље­ном по­ступ­ку, пре­су­дом од 19. де­цем­бра 2018, опт. Сте­ва­на, та­ко­ђе у од­су­ству, у не­до­стат­ку до­ка­за осло­ба­ђа оп­ту­жбе ко­ју је Вр­хов­ни суд РХ, по жал­би над­ле­жног др­жав­ног ту­жи­о­ца, 5. мар­та 2019. уки­нуо „због не­пот­пу­но и по­гре­шно утвр­ђе­ног чи­ње­нич­ног ста­ња” и пред­мет вра­тио пр­во­сте­пе­ном су­ду на по­нов­но су­ђе­ње.

И на­кон по­но­вље­ног по­ступ­ка, Жу­па­ниј­ски суд у За­дру, пре­су­дом од 17. де­цем­бра 2024, опт. Сте­ва­на по­но­во, та­ко­ђе у од­су­ству, осло­ба­ђа оп­ту­жбе. Овом пре­су­дом у це­ло­сти је ста­вље­на из­ван сна­ге пре­су­да Жу­па­ниј­ског су­да у За­дру од 31. ја­ну­а­ра 1996, ко­ја је по­твр­ђе­на пре­су­дом Вр­хов­ног су­да РХ од 15. ју­на 1999, ко­јом је опт. Сте­ван про­гла­шен кри­вим за уби­ство Сер­ђа Ла­ки­ћа у ав­гу­сту 1995. и осу­ђен на ка­зну за­тво­ра у тра­ја­њу од 15 го­ди­на због кри­вич­ног де­ла уби­ства из ни­ских по­бу­да.

Од­лу­чу­ју­ћи до­каз за осу­ђу­ју­ћу пре­су­ду био је је­ди­ни ис­каз све­до­ки­ње Ста­не Ла­кић, су­пру­ге Сер­ђа Ла­ки­ћа, ко­ји је да­ла 20. но­вем­бра 1995. пред ис­тра­жним су­ди­јом Жу­па­ниј­ског су­да у За­дру, у ко­јем је на­ве­ла да је опт. Сте­ван у Сер­ђа „ис­па­лио ви­ше хи­та­ца од ко­јих је овај по­го­ђен у гла­ву, од че­га су му оба ока би­ла из­би­је­на, за­до­био је и по­го­дак у де­сно ухо, а ви­де­ла је и да га је је­дан ме­так по­го­дио у ср­це, док га је у ле­ву стра­ну пр­са по­го­ди­ло ви­ше ме­та­ка”, чи­ји ис­каз су по­сред­но по­твр­ди­ли све­до­ци Иван и Жељ­ко Ро­гић, ко­ји не­ма­ју не­по­сред­них са­зна­ња ка­ко се збио ин­кри­ми­ни­са­ни до­га­ђај, осим оног што им је ре­кла све­до­ки­ња Ста­на, а то су иден­ти­тет на­вод­ног по­чи­ни­о­ца и мо­гу­ћи мо­тив (Сер­ђо ни­је хтео да по­ђе у из­бе­гли­штво и у то­ку ра­та је чу­вао „уста­шке” ов­це). Ови све­до­ци су ви­де­ли Сер­ђов леш у дво­ри­шту ис­пред ње­го­ве ку­ће, али му ни­су при­ла­зи­ли па ни­су ни мо­гли да ви­де евен­ту­ал­не по­вре­де о ко­ји­ма го­во­ри Ста­на.

По­ред ис­ка­за све­до­ка Дра­га­на Мли­на­ра, Ми­ли­во­ја Пи­ље, Жељ­ка Олу­ји­ћа, Мир­ја­не Ва­сић и Ми­ре Виг­ње­вић, ко­ји су ме­ђу­соб­но са­гла­сни у по­гле­ду сме­ра и вре­ме­на кре­та­ња опт. Сте­ва­на од 4. до 8. ав­гу­ста (ви­де­ли су га на Ди­на­ри или у из­бе­глич­кој ко­ло­ни да­ле­ко од Ка­ри­на Г.), од­лу­чу­ју­ћи до­каз за осло­ба­ђа­ју­ћу пре­су­ду би­ло је ми­шље­ње ме­ди­цин­ског ве­шта­ка др Да­во­ра Ма­је­ра, ко­је је дао на­кон спро­ве­де­не екс­ху­ма­ци­је и пре­гле­да по­смрт­них оста­та­ка жр­тве „на ко­ји­ма не­ма зна­ко­ва за­жи­вот­ног по­вре­ђи­ва­ња па је ва­ри­јан­та узро­ка смр­ти ка­ко ју је на­ве­ла Ста­на (да би жр­тва би­ла усмр­ће­на ра­фа­лом из ауто­мат­ске пу­шке ко­ји би га по­го­дио у гла­ву и пр­сни кош) ис­кљу­че­на”.

Из суд­ских спи­са про­из­ла­зи да је Ста­на из Ка­ри­на од­ве­зе­на у је­дан из­бе­глич­ки камп у За­дру, док је Сер­ђов леш остао у дво­ри­шту ис­пред њи­хо­ве ку­ће. Њи­хов син из Аустра­ли­је на­звао је Жељ­ка Ро­ги­ћа и за­мо­лио га да му са­хра­ни оца, а овај је оба­ве­стио по­ли­ци­ју ко­ја је иза­шла на ли­це ме­ста 19. ав­гу­ста 1995, те на­пра­ви­ла не­ко­ли­ко фо­то­гра­фи­ја ле­ша (на ко­ји­ма та­ко­ђе ни­су ви­дљи­ве по­вре­де), на­кон че­га су га Ро­ги­ћи са­хра­ни­ли у по­ро­дич­ну гроб­ни­цу по­ред Цр­кве Св. Ћи­ри­та у Ка­ри­ну До­њем. Од Ро­ги­ћа је суд и до­знао да је Ста­на уско­ро оти­шла у Аустра­ли­ју код де­це, где је пре не­ко­ли­ко го­ди­на и умр­ла, ода­кле су је де­ца мр­тву вра­ти­ла у за­ви­чај и са­хра­ни­ла по­ред му­жа.

Пред­мет је пра­во­сна­жно окон­чан осло­ба­ђа­ју­ћом пре­су­дом, што зна­чи да се Сте­ва­ну ис­пла­тио труд у до­ка­зи­ва­њу сво­је не­ви­но­сти. Ње­гов слу­чај се мо­же под­ве­сти под ону чу­ве­ну по­сло­ви­цу: „прав­да је спо­ра, али до­сти­жна”.

Ме­ђу­тим, и да­ље оста­је не­ра­све­тље­на окол­ност шта се за­и­ста де­си­ло са Сер­ђом. Да ли га је за­и­ста не­ко убио или је умро при­род­ном смр­ћу, а Ста­на ис­кон­стру­и­са­ла уби­ство ка­ко би лак­ше оти­шла код де­це у Аустра­ли­ју и исто­вре­ме­но се осве­ти­ла Сте­ва­ну због не­ких ра­ни­јих раз­ми­ри­ца? Сва је при­ли­ка да је Ста­на ову тај­ну од­не­ла са со­бом у гроб. „Ве­ри­тас” је слу­чај Сер­ђа Ла­ки­ћа пре­ме­стио у под­гру­пу жр­та­ва „Олу­је” с не­по­зна­тим узро­ком смр­ти.

*До­ку­мен­та­ци­о­но-ин­фор­ма­тив­ни цен­тар „Ве­ри­тас”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.