Misteriozna smrt u Karinu u vreme „Oluje”

„Ve­ri­tas” je pre ne­ki dan do­šao u po­sed pre­su­de Vi­so­kog ka­zne­nog su­da RH od 2. de­cem­bra 2025, ko­jom je po­tvr­đe­na pr­vo­ste­pe­na pre­su­da Žu­pa­nij­skog su­da u Za­dru od 17. de­cem­bra 2024, ko­jom je Ste­van La­kić (1968) oslo­bo­đen op­tu­žbe „da je po­čet­kom av­gu­sta 1995. u Ka­ri­nu Gor­njem, op­šti­na Kru­še­vo, za­se­ok La­ki­ći, ka­da je sa­znao da se nje­gov ro­đak i su­sed Ser­đo La­kić (1927) ne že­li pri­klju­či­ti eva­ku­a­ci­ji po­bu­nje­nih Sr­ba, a i za­to jer je još po­čet­kom ra­ta pro­tiv RH 1991. pri­mio na ču­va­nje ov­ce Iva­na Ro­gi­ća, po na­ci­o­nal­no­sti Hr­va­ta, či­ju je ogra­du ko­ri­stio za is­pa­šu ova­ca te je vo­dio bri­gu i o nje­go­voj ku­ći, pa je ošte­će­ni­ka zbog to­ga na­zi­vao ’iz­da­ji­com i usta­šom’, u ci­lju da isto­ga li­ši ži­vo­ta, do­šao is­pred nje­go­ve po­ro­dič­ne ku­će, te je iz va­tre­nog oruž­ja u tač­no ne­u­tvr­đe­ni deo te­la ošte­će­ni­ka pu­cao, usled če­ga je ošte­će­nik od­mah pre­mi­nuo”.

Za smrt Se­r­đa La­ki­ća sa­znao sam iz do­ku­men­ta Ko­mi­si­je Vla­de RH za za­to­če­ne i ne­sta­le oso­be ko­ji je no­sio na­ziv „Oso­be po­gi­nu­le u voj­no-re­dar­stve­noj ak­ci­ji ’Olu­ja’ s me­stom po­ko­pa po­smrt­nih osta­ta­ka”, na ko­jem ih je bi­lo ukup­no 778, od če­ga pod ime­nom 163, po­ko­pa­nih na ra­znim lo­ka­ci­ja­ma, ko­ji je srp­skoj stra­ni pre­dat 7. mar­ta 1997. na sa­stan­ku u Be­o­gra­du, ko­jem sam pri­su­stvo­vao, na osno­vu ko­jeg smo ga i une­li u „Ve­ri­ta­so­vu” evi­den­ci­ju „Žr­tve ’Olu­je’“, a kao po­či­ni­o­ca na­ve­li „Hr­vat­ska voj­ska”.

Po­što nam se od nje­go­ve po­ro­di­ce ni­ko ni­je ja­vljao, tom slu­ča­ju ni­smo pri­da­vi­li po­seb­nu pa­žnju sve do po­ja­ve jed­nog tek­sta pod na­slo­vom „Za kri­vič­na de­la u ’Olu­ji’ sud­ski je od­go­va­ra­lo vi­še od hi­lja­du Hr­va­ta”, ob­ja­vlje­nom 30. mar­ta 1999. u za­gre­bač­kom li­stu „Vje­snik”, u ko­jem se na­vo­di da je za ubi­stvo Ser­đa La­ki­ća sa 15 go­di­na za­tvo­ra ka­žnjen Ste­van La­kić. Po­što su nam iz MKCK ja­vi­li da je slu­čaj „Ser­đo La­kić” re­šen (to je zna­či­lo da je sa­hra­njen), a ima­ju­ći u vi­du kva­li­fi­ka­ci­ju de­la (te­ško ubi­stvo), slu­čaj smo i mi sma­tra­li re­še­nim (ubi­ca po­znat i osu­đen, žr­tva sa­hra­nje­na, ni­ko se ne in­te­re­su­je).

Ta­ko je bi­lo sve dok ni­smo do­zna­li da je 24. ma­ja 2013. po­li­ci­ja u Ne­go­ti­nu po hr­vat­skoj po­ter­ni­ci uhap­si­la Ste­va­na La­ki­ća i da je pro­tiv nje­ga pred Vi­šim su­dom u Ne­go­ti­nu po­kre­nut eks­tra­di­ci­o­ni po­stu­pak. Če­ti­ri da­na ka­sni­je Ste­va­no­vi brat Slav­ko i su­pru­ga Ma­ri­ca po­se­ti­li su „Ve­ri­tas” i po­tvr­di­li da je „Olu­ja” za­te­kla Ste­va­na na po­lo­ža­ju na Di­na­ri, uda­lje­nom naj­ma­nje 100 ki­lo­me­ta­ra od Ka­ri­na Gor­njeg. Ma­ri­ca je tvr­di­la da je Ste­van oti­šao na Di­na­ru 28. ju­la 1995, da je ona s de­com na­pu­sti­la Ka­rin u po­noć 4/5. av­gu­sta i da je Ste­va­na po­no­vo vi­de­la tek u iz­be­glič­koj ko­lo­ni. Slav­ko je po­ja­snio da su nji­hov otac Ni­ko­la i pok. Ser­đo bra­ća stri­če­vi­ći, te da je Ser­đo s nji­ho­vom fa­mi­li­jom (ali i s dru­gim me­šta­ni­ma) imao če­ste raz­mi­ri­ce.

Istog da­na te­le­fo­nom sam raz­go­va­rao i s ne­go­tin­skim advo­ka­tom Bra­ni­sla­vom Jo­va­no­vi­ćem, ko­ji je po slu­žbe­noj du­žno­sti po­sta­vljen za Ste­va­no­vog bra­ni­o­ca, ko­ji mi je po­tvr­dio da u re­še­nju o pri­tvo­ru Vi­šeg su­da u Ne­go­ti­nu pi­še da je Ste­van uhap­šen po hr­vat­skoj me­đu­na­rod­noj po­ter­ni­ci ras­pi­sa­noj 2011. zbog ubi­stva Ser­đa La­ki­ća 6. av­gu­sta 1995. u Ka­ri­nu Gor­njem. Pre­neo mi je pri­ču ko­ju je čuo od Ste­va­na kad ga je po­se­tio u pri­tvo­ru da je i nje­ga kad je bio ma­lo­le­tan Ser­đo tu­kao i na­neo mu te­le­sne po­vre­de, zbog če­ga je i od­go­va­rao pred su­dom. Ma­ri­ca me te­le­fo­nom oba­ve­sti­la da je ne­go­tin­ski sud 21. ju­na 2013. uki­nuo Ste­va­nu pri­tvor, ali je eks­tra­di­ci­o­ni po­stu­pak na­sta­vljen.

Ste­van me oba­ve­stio i da je Vi­ši sud u Ne­go­ti­nu re­še­njem od 16. ju­la iste go­di­ne utvr­dio da su is­pu­nje­ne pret­po­stav­ke za nje­go­vo iz­ru­če­nje „ra­di pre­da­je pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma RH, u svr­hu iz­dr­ža­va­nja ka­zne za­tvo­ra u tra­ja­nju od 15 go­di­na” i za­mo­lio me da mu pre­po­ru­čim advo­ka­ta eks­per­ta za eks­tra­di­ci­je ra­di ula­ga­nja žal­be na to re­še­nje. Po mo­joj pre­po­ru­ci opu­no­mo­ćio je be­o­grad­skog advo­ka­ta Đor­đa Ka­la­nja, pre­ko ko­ga je ulo­žio žal­bu Ape­la­ci­o­nom su­du u Be­o­gra­du, ko­ji je re­še­njem od 13. sep­tem­bra 2013. uki­nuo ožal­be­no re­še­nje i pred­met vra­tio pr­vo­ste­pe­nom su­du na po­nov­no od­lu­či­va­nje. Vi­ši sud u Ne­go­ti­nu u po­no­vlje­nom po­stup­ku re­še­njem od 23. ok­to­bra 2013. od­bi­ja za­mol­ni­cu Mi­ni­star­stva pra­vo­su­đa RH za iz­ru­če­nje Ste­va­na La­ki­ća uz obra­zlo­že­nje da „u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji ima iz­be­glič­ki sta­tus i kao iz­be­glo li­ce ima ga­ran­to­va­nu jed­na­kost me­đu­na­rod­ne za­šti­te s gra­đa­ni­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je”, ko­je je po­tvr­đe­no i re­še­njem Ape­la­ci­o­nog su­da u Be­o­gra­du od 18. de­cem­bra iste go­di­ne.

Ste­van isto­vre­me­no an­ga­žu­je i za­dar­skog advo­ka­ta Iva­na Ša­li­nu, pre­ko ko­ga pod­no­si zah­tev za ob­no­vu kri­vič­nog po­stup­ka, ko­ji Žu­pa­nij­ski sud u Za­dru re­še­njem od 27. ja­nu­a­ra 2017. pri­hva­ta „zbog po­sto­ja­nja no­vih či­nje­ni­ca, od­no­sno no­vih do­ka­za ko­ji su pri­klad­ni za do­no­še­nje oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de”.

Žu­pa­nij­ski sud u Za­dru u ob­no­vlje­nom po­stup­ku, pre­su­dom od 19. de­cem­bra 2018, opt. Ste­va­na, ta­ko­đe u od­su­stvu, u ne­do­stat­ku do­ka­za oslo­ba­đa op­tu­žbe ko­ju je Vr­hov­ni sud RH, po žal­bi nad­le­žnog dr­žav­nog tu­ži­o­ca, 5. mar­ta 2019. uki­nuo „zbog ne­pot­pu­no i po­gre­šno utvr­đe­nog či­nje­nič­nog sta­nja” i pred­met vra­tio pr­vo­ste­pe­nom su­du na po­nov­no su­đe­nje.

I na­kon po­no­vlje­nog po­stup­ka, Žu­pa­nij­ski sud u Za­dru, pre­su­dom od 17. de­cem­bra 2024, opt. Ste­va­na po­no­vo, ta­ko­đe u od­su­stvu, oslo­ba­đa op­tu­žbe. Ovom pre­su­dom u ce­lo­sti je sta­vlje­na iz­van sna­ge pre­su­da Žu­pa­nij­skog su­da u Za­dru od 31. ja­nu­a­ra 1996, ko­ja je po­tvr­đe­na pre­su­dom Vr­hov­nog su­da RH od 15. ju­na 1999, ko­jom je opt. Ste­van pro­gla­šen kri­vim za ubi­stvo Ser­đa La­ki­ća u av­gu­stu 1995. i osu­đen na ka­znu za­tvo­ra u tra­ja­nju od 15 go­di­na zbog kri­vič­nog de­la ubi­stva iz ni­skih po­bu­da.

Od­lu­ču­ju­ći do­kaz za osu­đu­ju­ću pre­su­du bio je je­di­ni is­kaz sve­do­ki­nje Sta­ne La­kić, su­pru­ge Ser­đa La­ki­ća, ko­ji je da­la 20. no­vem­bra 1995. pred is­tra­žnim su­di­jom Žu­pa­nij­skog su­da u Za­dru, u ko­jem je na­ve­la da je opt. Ste­van u Ser­đa „is­pa­lio vi­še hi­ta­ca od ko­jih je ovaj po­go­đen u gla­vu, od če­ga su mu oba oka bi­la iz­bi­je­na, za­do­bio je i po­go­dak u de­sno uho, a vi­de­la je i da ga je je­dan me­tak po­go­dio u sr­ce, dok ga je u le­vu stra­nu pr­sa po­go­di­lo vi­še me­ta­ka”, či­ji is­kaz su po­sred­no po­tvr­di­li sve­do­ci Ivan i Želj­ko Ro­gić, ko­ji ne­ma­ju ne­po­sred­nih sa­zna­nja ka­ko se zbio in­kri­mi­ni­sa­ni do­ga­đaj, osim onog što im je re­kla sve­do­ki­nja Sta­na, a to su iden­ti­tet na­vod­nog po­či­ni­o­ca i mo­gu­ći mo­tiv (Ser­đo ni­je hteo da po­đe u iz­be­gli­štvo i u to­ku ra­ta je ču­vao „usta­ške” ov­ce). Ovi sve­do­ci su vi­de­li Ser­đov leš u dvo­ri­štu is­pred nje­go­ve ku­će, ali mu ni­su pri­la­zi­li pa ni­su ni mo­gli da vi­de even­tu­al­ne po­vre­de o ko­ji­ma go­vo­ri Sta­na.

Po­red is­ka­za sve­do­ka Dra­ga­na Mli­na­ra, Mi­li­vo­ja Pi­lje, Želj­ka Olu­ji­ća, Mir­ja­ne Va­sić i Mi­re Vig­nje­vić, ko­ji su me­đu­sob­no sa­gla­sni u po­gle­du sme­ra i vre­me­na kre­ta­nja opt. Ste­va­na od 4. do 8. av­gu­sta (vi­de­li su ga na Di­na­ri ili u iz­be­glič­koj ko­lo­ni da­le­ko od Ka­ri­na G.), od­lu­ču­ju­ći do­kaz za oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du bi­lo je mi­šlje­nje me­di­cin­skog ve­šta­ka dr Da­vo­ra Ma­je­ra, ko­je je dao na­kon spro­ve­de­ne eks­hu­ma­ci­je i pre­gle­da po­smrt­nih osta­ta­ka žr­tve „na ko­ji­ma ne­ma zna­ko­va za­ži­vot­nog po­vre­đi­va­nja pa je va­ri­jan­ta uzro­ka smr­ti ka­ko ju je na­ve­la Sta­na (da bi žr­tva bi­la usmr­će­na ra­fa­lom iz auto­mat­ske pu­ške ko­ji bi ga po­go­dio u gla­vu i pr­sni koš) is­klju­če­na”.

Iz sud­skih spi­sa pro­iz­la­zi da je Sta­na iz Ka­ri­na od­ve­ze­na u je­dan iz­be­glič­ki kamp u Za­dru, dok je Ser­đov leš ostao u dvo­ri­štu is­pred nji­ho­ve ku­će. Nji­hov sin iz Austra­li­je na­zvao je Želj­ka Ro­gi­ća i za­mo­lio ga da mu sa­hra­ni oca, a ovaj je oba­ve­stio po­li­ci­ju ko­ja je iza­šla na li­ce me­sta 19. av­gu­sta 1995, te na­pra­vi­la ne­ko­li­ko fo­to­gra­fi­ja le­ša (na ko­ji­ma ta­ko­đe ni­su vi­dlji­ve po­vre­de), na­kon če­ga su ga Ro­gi­ći sa­hra­ni­li u po­ro­dič­nu grob­ni­cu po­red Cr­kve Sv. Ći­ri­ta u Ka­ri­nu Do­njem. Od Ro­gi­ća je sud i do­znao da je Sta­na usko­ro oti­šla u Austra­li­ju kod de­ce, gde je pre ne­ko­li­ko go­di­na i umr­la, oda­kle su je de­ca mr­tvu vra­ti­la u za­vi­čaj i sa­hra­ni­la po­red mu­ža.

Pred­met je pra­vo­sna­žno okon­čan oslo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom, što zna­či da se Ste­va­nu is­pla­tio trud u do­ka­zi­va­nju svo­je ne­vi­no­sti. Nje­gov slu­čaj se mo­že pod­ve­sti pod onu ču­ve­nu po­slo­vi­cu: „prav­da je spo­ra, ali do­sti­žna”.

Me­đu­tim, i da­lje osta­je ne­ra­sve­tlje­na okol­nost šta se za­i­sta de­si­lo sa Ser­đom. Da li ga je za­i­sta ne­ko ubio ili je umro pri­rod­nom smr­ću, a Sta­na is­kon­stru­i­sa­la ubi­stvo ka­ko bi lak­še oti­šla kod de­ce u Austra­li­ju i isto­vre­me­no se osve­ti­la Ste­va­nu zbog ne­kih ra­ni­jih raz­mi­ri­ca? Sva je pri­li­ka da je Sta­na ovu taj­nu od­ne­la sa so­bom u grob. „Ve­ri­tas” je slu­čaj Ser­đa La­ki­ća pre­me­stio u pod­gru­pu žr­ta­va „Olu­je” s ne­po­zna­tim uzro­kom smr­ti.

*Do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Ve­ri­tas”