Италијани незвани гости Словенаца

Од нашег специјалног извештача
Трст, 11. фебруара – Мештани словеначког села Родик код Козине, некада једног од највећих граничних прелаза у СФРЈ, провели су немирну ноћ. Распоређени у страже пазили су да их не изненаде аутобуси пуни потомака италијанских оптаната, људи који су, према тумачењу Рима, после Другог светског рата „спасавали главу пред Брозовим диктаторским милицијама бекством из старе домовине поред Јадрана” (Далмације и Истре) пут матице.

Разлог за нервозу у Родику је обележавање Дана сећања на фојбе, крашке јаме у које су Титови партизани после слома Мусолинијевог режима бацали ликвидиране фашистичке војнике, али и цивиле. Празник је власт у Риму у знак пијетета према „невиним италијанским жртвама” устоличила 2004, а обележава га од 2005. Тако се Италија већ четврту годину завија у тугу на дан када остали свет евоцира успомену на потписивање мировног уговора у Паризу 1947, чиме је стављена тачка на Други светски рат.

Политичари са словеначке стране међе тврде да је Рим намерно изабрао 10. фебруар за дан жалости, јер је Италија Париским уговором изгубила територије: лавовски део Приморске (залеђе Јадрана које је припало Словенији) Истру, Ријеку, Задар и нека кварнерска односно далматинска острва која сада припадају Хрватској као наследници СФРЈ.

Зашто су Родичани спремни да живим зидом, својим телима, одбране напредовање незваних гостију из Италије? Јер су уверени – како је то уочи „реваншистичког марширања ветерана некадашњих фашистичких војних трупа из Другог светског рата заједно са барјацима и карактеристичним поздравом” записао новинар љубљанског „Дела” – да „Италијани, када су сасвим искрени, још увек виде границу усред Словеније, негде пред Врхником“.  А Врхника је варош петнаестак километара западно од Љубљане.

Пошто је у петак у Трсту отворен „Музеј истарске, ријечке и далматинске цивилизације”, а врх италијанске политике поновио да су фојбе „први пример етничког чишћења у свету”, Словенци са друге стране шенгенске невидљиве међе не могу а да не закључе како „Италијани мисле да о питању граница још могу нешто поправити”. То је усплахирило мушке главе Родика које су тактички, за случај да им фронт попусти, повадиле измет из септичких јама и расуле га око окна у напуштени рудник угља за који историчари у Италији тврде да његово гротло скрива кости побијених сународњака.

Остало је нејасно јесу ли киша и лоше време спречили да у анале краја буде записана нова чарка између наследника некадашњих окупатора и некадашњих окупираних. Италијанска делегација се заситила одавањем поште уз парадирање и говоре код јаме у Базовици, насељу смештеном на путу Трст–Козина.

Родичане су подржали и словеначки посланици који су стигли из Љубљане како би спречили репризу прошлогодишњег „ексцеса” када је Унија Истријана успела да положи венац уз напуштени рударски ров за који верују да чува кости Италијана које су побиле маја 1945. југословенске јединице. Дан сећања на фојбе је ове године први пут обележен и у италијанском парламенту, чији је председник Ђанфранко Фини у свечаном говору нагласио да су (словенске) фојбе биле „злочин против човечности”, „страшан период који је предуго био прећуткиван”.

Светлана Васовић-Мекина

--------------------------------------------

Бројеви за раскол

Рим тврди да је из Титове Југославије протерано 350.000 Италијана, а њихова имовина незаконито узапћена као ратна одштета. Љубљана и Загреб узвраћају да је број упола мањи, а има и тумачења да су „оптанти отишли сами, из економских разлога” и да је у фојбама завршило само 1.500 Италијана, док Рим наводи неколико пута већиброј. Словенија и Хрватска траже да Италија коначно покрене процес кажњавања одговорних за фашистичке ратне злочине, попут Немачке.