Italijani nezvani gosti Slovenaca

Od našeg specijalnog izveštača
Trst, 11. februara – Meštani slovenačkog sela Rodik kod Kozine, nekada jednog od najvećih graničnih prelaza u SFRJ, proveli su nemirnu noć. Raspoređeni u straže pazili su da ih ne iznenade autobusi puni potomaka italijanskih optanata, ljudi koji su, prema tumačenju Rima, posle Drugog svetskog rata „spasavali glavu pred Brozovim diktatorskim milicijama bekstvom iz stare domovine pored Jadrana” (Dalmacije i Istre) put matice.

Razlog za nervozu u Rodiku je obeležavanje Dana sećanja na fojbe, kraške jame u koje su Titovi partizani posle sloma Musolinijevog režima bacali likvidirane fašističke vojnike, ali i civile. Praznik je vlast u Rimu u znak pijeteta prema „nevinim italijanskim žrtvama” ustoličila 2004, a obeležava ga od 2005. Tako se Italija već četvrtu godinu zavija u tugu na dan kada ostali svet evocira uspomenu na potpisivanje mirovnog ugovora u Parizu 1947, čime je stavljena tačka na Drugi svetski rat.

Političari sa slovenačke strane međe tvrde da je Rim namerno izabrao 10. februar za dan žalosti, jer je Italija Pariskim ugovorom izgubila teritorije: lavovski deo Primorske (zaleđe Jadrana koje je pripalo Sloveniji) Istru, Rijeku, Zadar i neka kvarnerska odnosno dalmatinska ostrva koja sada pripadaju Hrvatskoj kao naslednici SFRJ.

Zašto su Rodičani spremni da živim zidom, svojim telima, odbrane napredovanje nezvanih gostiju iz Italije? Jer su uvereni – kako je to uoči „revanšističkog marširanja veterana nekadašnjih fašističkih vojnih trupa iz Drugog svetskog rata zajedno sa barjacima i karakterističnim pozdravom” zapisao novinar ljubljanskog „Dela” – da „Italijani, kada su sasvim iskreni, još uvek vide granicu usred Slovenije, negde pred Vrhnikom“.  A Vrhnika je varoš petnaestak kilometara zapadno od Ljubljane.

Pošto je u petak u Trstu otvoren „Muzej istarske, riječke i dalmatinske civilizacije”, a vrh italijanske politike ponovio da su fojbe „prvi primer etničkog čišćenja u svetu”, Slovenci sa druge strane šengenske nevidljive međe ne mogu a da ne zaključe kako „Italijani misle da o pitanju granica još mogu nešto popraviti”. To je usplahirilo muške glave Rodika koje su taktički, za slučaj da im front popusti, povadile izmet iz septičkih jama i rasule ga oko okna u napušteni rudnik uglja za koji istoričari u Italiji tvrde da njegovo grotlo skriva kosti pobijenih sunarodnjaka.

Ostalo je nejasno jesu li kiša i loše vreme sprečili da u anale kraja bude zapisana nova čarka između naslednika nekadašnjih okupatora i nekadašnjih okupiranih. Italijanska delegacija se zasitila odavanjem pošte uz paradiranje i govore kod jame u Bazovici, naselju smeštenom na putu Trst–Kozina.

Rodičane su podržali i slovenački poslanici koji su stigli iz Ljubljane kako bi sprečili reprizu prošlogodišnjeg „ekscesa” kada je Unija Istrijana uspela da položi venac uz napušteni rudarski rov za koji veruju da čuva kosti Italijana koje su pobile maja 1945. jugoslovenske jedinice. Dan sećanja na fojbe je ove godine prvi put obeležen i u italijanskom parlamentu, čiji je predsednik Đanfranko Fini u svečanom govoru naglasio da su (slovenske) fojbe bile „zločin protiv čovečnosti”, „strašan period koji je predugo bio prećutkivan”.

Svetlana Vasović-Mekina

--------------------------------------------

Brojevi za raskol

Rim tvrdi da je iz Titove Jugoslavije proterano 350.000 Italijana, a njihova imovina nezakonito uzapćena kao ratna odšteta. Ljubljana i Zagreb uzvraćaju da je broj upola manji, a ima i tumačenja da su „optanti otišli sami, iz ekonomskih razloga” i da je u fojbama završilo samo 1.500 Italijana, dok Rim navodi nekoliko puta većibroj. Slovenija i Hrvatska traže da Italija konačno pokrene proces kažnjavanja odgovornih za fašističke ratne zločine, poput Nemačke.