(Не)опрезност бирача на Старом континенту

Недавни парламентарни избори у Мађарској дефинитивно ће утицати на политичка кретања у целој Европи. Од запада ка истоку, и обратно. Чињеница да је један човек, без јаке партијске структуре, и сам потекао из кругова оних против којих се борио, али са јасном визијом за излазак из затеченог стања, успео да најави суштинске промене, улиће не мали оптимизам свима који сматрају да много тога на нашем континенту мора да се мења.

Европска перспектива након избора у Мађарској улази у фазу неизвесности, али и потенцијалне прекомпозиције политичких и економских односа на континенту. Без обзира на исход, јасно је да ће нова реалност у Будимпешти утицати не само на унутрашње прилике те земље већ и на шире европске токове, посебно у тренутку када се континент суочава са сложеним спољним изазовима.

Да ли би то што је успео Петер Мађар могло и другима да „упали понеку лампицу” питање је које се неизбежно намеће. Треба, наиме, имати на уму да је он свој успех изградио, практично – сам. Партија Тиса испред које је званично кандидован дуго времена је таворила као небитна. Другим речима, партијска инфраструктура у овом случају није била пресудна.

Ипак, тешко је веровати да би се овај рецепт могао тек тако пресликати на друге. Јер не би требало заборавити да је Орбанова Мађарска настала из потребе да земља поново заузме своје право место у европском поретку, а које јој је деценијама било одузето. Прво припадништвом Источном блоку, а потом и (објективно) вазалском позицијом у оквирима НАТО-а и ЕУ.

Мађар је своје идеје почео да износи још као инсајдер, у време владавине партије Фидес и Виктора Орбана, чији је следбеник био. Значи не као противник, већ као неко ко зна шта хоће, против чега се бори. То му је донело поверење бирача. И више од тога. Жељу да изађе на биралишта исказало је више од три четвртине грађана нашег северног суседа. Да ли би слично могло да се деси и у некој другој чланици ЕУ, тешко је проценити. Околности су различите. Па и притисци.

Један од кључних проблема који обликују европску садашњост јесу економске невоље настале након прекида, или значајног смањења, енергетске сарадње са Русијом. Високе цене енергената, нестабилност снабдевања и потреба за брзом диверсификацијом извора довели су до успоравања индустријске производње у неким деловима Европе и повећања трошкова живота. Иако су поједине државе успеле делимично да ублаже последице кроз увоз течног гаса и убрзанo улагање у обновљиве изворе, транзиција је скупа и неравномерна, што продубљује разлике између економија чланица.

Све земље западног дела нашег континента суочавају се са сличним проблемима. Програм који је кандидовао Мађар могао би бити пресликан и на друге. То су невоље које фактички све море. Мање или више. А реч је о: борби против корупције, једнако домаће као и у оквирима ЕУ, покушајима да се умањи енергетска зависност, обезбеди социјална правда… И, најважније, земља уклопи у околности настале слабљењем европске породице на глобалном плану.

Додатну неизвесност уносе дешавања на Блиском истоку, посебно у Ирану и око Ормуског мореуза, једне од најважнијих тачака за глобални транспорт нафте. Свако погоршање безбедносне ситуације у том региону директно утиче на цене енергената на светском тржишту, што се потом прелива на европске економије. Европа, која већ тражи алтернативе руском енергетском снабдевању, тако постаје још осетљивија на поремећаје у другим деловима света.

Али Мађари (Петер) се не рађају на сваком ћошку. Њих ствара атмосфера у конкретном друштву и поверење народа у искреност оних који најављују промене. А политичари падају управо на тесту искрености. Најшири слој грађана преварен је до сада у много прилика. Опрезност је постала главна политичка водиља.

Укратко, ма колико победа политике коју промовише будући мађарски премијер била блистава, тешко је поверовати да било где друго може тек тако да се понови. Живимо у временима јаких лидера (Путин, Трамп, Си Ђинпинг, Ердоган, Моди…), а само јаки лидери покрећу свет. Мађар је свој први корак направио. Али он ће у великој мери морати да се ослања и на позитивне моменте Орбанове шеснаестогодишње владавине.

У Мађарској се није десио политички преврат, десила се природна смена. Адути које је обезбедила претходна власт сигурно неће бити тек тако протраћени. Већ и то је довољно за позитивно гледање у будућност. Видно је и да од будућег политичког курса ове централноевропске државе зазиру и на Истоку и на Западу. Мало је потребно да мађарски политички поплавни талас запљусне и друге, а пре свих – непосредне суседе.