Први дани седластих фока

Од средине фебруара до средине марта на леденим сантама и снегом прекривеним обалама Гренланда, Њуфаундленда и рта Чељускин излежавају се тек рођени младунци седластих фока. За разлику од својих родитеља, сребрнастосивог крзна, са тамним белегом на леђима, налик на седло, по којем су ови сисари и добили име, новорођенчад су прекривена као снег белом паперјастом длаком. Њихово густо крзно помаже им да опстану у првим данима живота, када још немају залихе сала које одраслим фокама служе као топлотна изолација.

Када дође на свет, седласта фока тешка је десетак килограма. Мајка је доји дванаестак дана, а захваљујући млеку изузетно богатом масноћама младунче сваког дана отежа до два килограма. За то време, сама женка не једе готово ништа. Кад престане да сиса, млада фока недељу дана остаје сама и за то време губи своју снежнобелу длаку и добија крзно какво имају одрасли. Тада учи да плива и лови. Омиљена храна младунаца, који су још невешти ловци, јесу рачићи, док се одрасли хране рибом, раковима и мекушцима.

Седласте фоке су одлични пливачи. Мала глава са издуженом њушком и дугуљасто тело омогућавају им да као торпедо јуре кроз ледену воду у потрази за пленом. Пошто дуго могу да чувају удахнути кисеоник, способне су да зароне у велике дубине и под водом издрже и до петнаест минута. Очи су им крупне и прилагођене гледању под водом, док им при лову помаже и чуло додира – осетљиве оштре длаке распоређене на њушци. Да би дошле до хране, стално одржавају рупе у леду, чији пречник може достићи и до један метар. Ови отвори у дебелом леденом покривачу омогућавају им приступ води и служе као место на којем могу накратко да изроне и удахну ваздух.

Веште у води, фоке изгледају помало трапаве на сувом. Крећу се клизајући се на стомаку, помажући се предњим перајима као „веслима”. По угланцаном арктичком леду тако могу да појуре брзином већом од двадесет километара на час. Задња пераја ових сисара спојена су са репом и они их такође користе приликом кретања на копну.

Упркос томе што веома рано постају независне, женке седласте фоке први пут се паре кад наврше пет година, а мужјаци годину дана старији. У време парења, животиње пливају ка југу, где је мало топлије. Тражећи партнерку, мужјаци се тада боре ударајући један другог перајима и гризући противника. Ембрион фоке почиње да се развија четири до пет месеци после парења док трудноћа траје око једанаест и по месеци, тако да сваке године женка на свет донесе једну или, ређе, две фоке.

Многи младунци страдају већ у првим данима живота, јер их ловци убијају због њиховог меканог крзна. У свету је зато покренута кампања чији је циљ да се заустави масовни лов на тек рођене седласте фоке.