Признања до краја године

Већ крајем децембра наши заслужни уметници могу се надати посебном новчаном признању које им се додељује за врхунски допринос националној култури. Како незванично сазнајемо, између 250 и 300 уметника добијаће доживотан додатак на пензију у износу од око 50 000 динара. Уметничка удружења и појединци доставили су Комисији Министарства културе своје предлоге и комплетну документацију, а рок за подношење предлога истекао је у понедељак 12. новембра.
На потезу је Комисија Министарства културе за доделу посебних признања, која ће коначну листу изабраних уметника у току следећег месеца проследити влади на усвајање.

После неких измена, Комисија сада ради у саставу: Михајло Пантић (председник), Зоран Цвијановић, Светозар Радовић, Милан Гутовић, Љиљана Мићовић, Драган Драгојловић, Бранка Радовић, Дринка Гојковић и Драган Срећков.

У прилог томе да ће Комисија имати тежак задатак говори незванични податак да је на адресу Министарства пристигло близу 1000 пријава.

Конкурс за доделу признања биће расписиван сваке године, а према речима челника ове институције наредне године буџет ће бити знатно увећан, и износиће 216 милиона. Буџет за ову намену, односно некадашње националне пензије, одређен је и за прошлу годину, али није искоришћен због неопходних измена и допуна Уредбе за доделу националних пензија. Како су истакли наши саговорници из Министарства културе, тај буџет није искоришћен.

Подсетимо да Уредба о националним пензијама није била примењивана у пракси јер њеним текстом није прецизно дефинисано шта се подразумева под термином "истакнути уметник", а неприкладан је био и назив "пензија" која је у ствари била додатак на постојећу пензију.

Руководећи се идејом да ће предлогом мањег броја уметника, њихова шанса да добију признање бити већа, Комисија Српског књижевног друштва (Гордана Ћирјанић, Душко Новаковић и Јовица Аћин), од својих 26 пензионисаних писаца првобитно је предложила седам чланова. Одлуком Управног одбора СКД, број писаца касније је проширен на 13 писаца, међу којима су: Борисав Радовић, Воја Чолановић, Радмила Лазић, Милутин Петровић, Данило Николић, Милица Мићић Димовска, Добрило Ненадић, Злата Коцић, Милорад Павић, Ибрахић Хаџић, Тања Крагујевић, Петар Цветковић и Бошко Ивков.

Четворо чланова СКД, академици Светлана Велмар-Jанковић, Предраг Палавестра, Миодраг Павловић и Љубомир Симовић одрекли су се овог признања, чиме је остављена могућност да се награде остали заслужни уметници. Како незванично сазнајемо, постоји могућност да се њихов академски додатак за извесну суму повећа, како их одређена почаст, ипак, не би заобишла.

Душко Новаковић, секретар СКД, за наш лист каже да је Комисија СКД настојала да ради објективно, узимајући у обзир рецепцију књижевних дела предложених писаца и релевантне награде за прозу, поезију и есејистику које су они до сада добили. Њихове колеге из Удружења књижевника Србије из редова својих чланова предложиле су 45 писаца, кандидујући их за ово престижно признање.

Специјална Комисија Удружења ликовних уметника Србије такође је сачинила свој списак заслужних уметника који ће конкурисати за посебнa новчанa признањa. Тако се на списку, како сазнајемо од Лепосаве Милошевић Сибиновић, члана Координационог одбора уметничких удружења Србије, нашло 85 уметника који су рангирани у четири категорије.

У првој категорији нашли су се сви академици. Према речима наше саговорнице, чланови Комисије уопште нису разматрали ову групу, већ су по аутоматизму све академике ставили на списак. У другој категорији увршћени су ликовњаци који су заслужни за изузетан допринос, у трећој су аутори који су остварили висок допринос, док се у четвртој категорији налазе ствараоци који су остварили одређени допринос у култури и то су, како нам објашњава Сибиновић, углавном млађи пензионери.

– Иако је конкурс јавни и свако има права да се на њега пријави, позвали смо све наше чланове који су дали значајан допринос српској култури, а јавност зна ко су ти људи. Све пријаве смо прихватили, никога нисмо спречили да уђе у даљу процедуру, иако знамо да ове године неће сви добити новчану помоћ. Чак смо и неким људима који су тешко болесни и стари, пружили техничку помоћ у смислу прикупљања документације, рекла је за "Политику" Лепосава Сибиновић Милошевић и додала да на Комисију нико није вршио притисак нити давао некакве сугестије. Гласање је било јавно и правично.

Комисија Савеза драмских уметника Србије, којој је председавао Томислав Трифуновић, изабрала је само оне чланове који су отишли у пензију из статуса слободних уметника. Такође, за кандидате су узети и они уметници који су носиоци реномираних признања као што су награде: Добричин прстен, "Милош Жутић", "Бојан Ступица", итд.

– И позоришта су предложила неке своје пензионисане уметнике, а наша комисијa је и те предлоге подржала. На списку СДУС-а тако се сада налази око 80 заслужних стваралаца. Трифуновић такође истиче да се нико није мешао у рад Комисије, нити утицао на неке одлуке.

Бранимир Ђокић из Удружења естрадних уметника Србије за "Политику" каже да је Комисија њиховог Удружења поднела предлоге својих кандидата Министарству с тим да он, како је рекао, не зна тачан број пријава. Ђокић и даље негодује против критеријума Министарства културе јер сматра да у Комисији Министарства треба да буде заступљен представник сваке бранше.

– То су опет националне пензије које се само другачије зову. Комисија је морала озбиљније да се позабави својим послом а не да опет стави уопштене критеријуме. Мислим да ће и овог пута рад Комисије доживети фијаско, поготово што избор пензија зависи од одобреног буџета. Избор не сме да зависи од новчаних средстава којима се располаже већ од тога да ли је неко заслужан или није. А не да због недовољног буџета поједини заслужни уметници чекају наредни избор. Можда неко од њих, чекајући буџет, неће доживети да дође на ред – каже Ђокић.

Текст о додели националних пензија писали смо и у прошлом новембру, када су наши саговорници обећавали да ће пензије бити исплаћене у децембру. Прошле године. Остало је свега месец и по дана да Комисија одлучи ко је заслужан уметник, да влада усвоји њихов предлог, да одобрени буџет буде искоришћен, и да напокон наши пензионисани уметници добију "опипљиву" почаст која им припада.

-----------------------------------------------------------

Књижевници-академици одрекли се националних пензија

Књижевница и академик Светлана Велмар-Јанковић изјавила је да су готово сви чланови Српске академије наука и уметности који припадају Одељењу књижевности одустали од националних пензија. "Нисам се пријавила на конкурс зато што смо се, у оквиру Одељења књижевности САНУ, договорили да, сагласно неком осећању правде, није потребно да се и ми пријављујемо јер већ примамо академски додатак. И мислим да је то у реду", рекла је Светлана Велмар-Јанковић за Радио Београд 202.

Према њеним речима, академски додатак нешто је нижи од најављених националних пензија чија је вредност 50.000 динара. На списку академика-књижевника који су се одрекли националних пензија, поред Светлане Велмар-Јанковић су и: Матија Бећковић, Добрица Ћосић, Предраг Палавестра, Љубомир Симовић и Миодраг Павловић.

-----------------------------------------------------------

Ни динар за сатиру

Двадесет осам учесника Међународног фестивала хумора и сатире изразило је најоштрији протест против одлуке комисије Удружења књижевника Србије које није предложило ниједног сатиричара за звање истакнутог уметника, називајући сатиру "нижим књижевним родом". Међу потписницима протестног писма налазе се: Александар Чотрић, Драган Шушић, Александар Баљак, Ђорђе Оташевић, Бане Јовановић, Митар Митровић, Слободан Симић и други.