Двеста година Чарлса Дарвина

Срећан рођендан! Живели! Тако је проф. др Никола Туцић, дописни члан САНУ, честитао јуче рођендан Чарлсу Дарвину. Дарвин, кога је за ову прилику оживео глумац Ненад Радовић, затим је дунуо свећице на торти која је представљала брод Бигл на морским таласима…

Овај мали перформанс део је јучерашње прославе двестогодишњице рођења творца теорије еволуције коју су организовале САНУ и београдски Биолошки факултет. Свечаности одржаној у САНУ присуствовали су представници Академије, Универзитета, амбасаде Велике Британије, администрације Републике Србије, АП Војводине и Града Београда, као и велики број студената који су својим волонтирањем потпомогли ову манифестацију.

Присутне је на почетку поздравио потпредседник САНУ, академик Љубиша Ракић, рекавши како је Дарвиново дело „Постанак врста” значајно утицало не само на науку, него и на формирање погледа на свет широке популације људи.

– Ова књига је неспорно пружила важне податке научницима, али су њу могли да читају и људи који не поседују специфична научна знања. Дарвин нам је помогао да разумемо различитост између нас, а да истовремено поштујемо наше заједничко порекло, навео је потпредседник САНУ. Ракић је, такође, додао да је разумевање механизама еволуције у оквирима медицине, фармације и пољопривреде обезбедило удобнији и квалитетнији живот човека у модерном свету.

Државна секретарка за науку и технолошки развој Снежана Пајовић осврнула се на филозофски аспект теорије еволуције, наглашавајући да је Дарвин „описао ствари онако како их је видео, без супротстављања до тада важећим гледиштима”.

– Захваљујући Дарвину научили смо да морамо на време препознати промену и, што је још важније, научити да се прилагођавамо тим променама како бисмо опстали – рекла је Пајовићева.

Присутнима су се обратили и британски амбасадор Стивен Џон Вордсворт, декан београдског Биолошког факултета Гордана Цвијић, и дописни члан Академије Никола Туцић који је укратко представио основе теорије еволуције. Приказана је и ретроспектива Дарвинове петогодишње пловидбе на броду Бигл, током које је успео да истражи флору и фауну разних предела света, што га је и инспирисало да напише своје капитално дело. Лик Чарлса Дарвина на крају је приближио глумац Ненад Радовић, прерушен у Дарвина, читајући делове преписке коју је британски научник водио са Миланом Радовановићем, преводиоцем првог издања „Постанка врста” на српском из 1878. године.

Прослављање Дарвиновог рођендана само је прва од манифестација којом ће Биолошки факултет обележити сећање на овог научника током 2009. године. Тако ће за неколико месеци Велико ратно острво постати Галапагос на четири дана како би основци, средњошколци и студенти могли да истражују разнолике животне форме по узору на британског научника. Дарвинов лик и дело ће бити представљени и у Ноћи музеја у мају, а биће организован и Дечији октобарски салон на којем ће бити приказани дечији радови на тему разноликости живота.

Такође је у припреми књига „Дарвинијана” (издавачка кућа „Хеликс”), најављена као водич кроз еволуциону биологију у којој ће аутори Биљана Стојковић и Никола Туцић покушати да одговоре на честа питања везана за теорију еволуције. У току године широм Србије биће организоване бројне акције на отвореном како би се популарисала и демистификовала наука. Финална прослава биће одржана 24. новембра у просторијама САНУ, када ће бити обележено 150 година од објављивања Дарвиновог капиталног дела „Постанак врста”.