Петер Мађар жели да оживи Вишеградску групу

Специјално за „Политику”

Будимпешта – Долазак новог мађарског лидера Петера Мађара на политичку сцену Европе већ је праћен јасно израженим намерама о јачању регионалне сарадње и редефинисању позиције централне Европе унутар Европске уније. Његова иницијатива да се повежу постојећи регионални облици сарадње указује, према оценама аналитичара, на амбицију да се створи снажнији политички и економски блок који би имао већу тежину у Бриселу.

На недавној конференцији за новинаре, мађарски лидер је предложио повезивање Вишеградске групе, коју чине Мађарска, Пољска, Чешка и Словачка, са Славков форматом, механизмом сарадње који укључује Аустрију, Чешку и Словачку. Ова иницијатива, како је нагласио, има циљ да се превазиђу постојеће политичке поделе и створи шири, функционалнији регионални оквир.

„Верујем да је ово у интересу сваке земље, укључујући Аустрију и Мађарску. Зато се надам да ћемо моћи да постигнемо напредак овде”, поручио је он, наглашавајући да централна Европа мора да формулише сопствене политике уместо да искључиво реагује на иницијативе већих европских сила.

Као додатну потврду ове стратегије, најавио је да ће његове прве званичне посете бити Варшава и Беч, што аналитичари тумаче као покушај балансирања између источног и западног крила региона. Посета Пољској имаће, пре свега, унутрашњеполитичку и институционалну димензију, док се од сусрета у Аустрији очекују конкретни кораци у правцу координације европских политика.

Посебно је значајан аспект сарадње са пољским премијером Доналд Туск, који је у својој земљи започео процес обнове институција и враћања ка стандардима либералне демократије. Управо тај процес представља потенцијални модел за Мађарску, која се последњих година суочава са критикама Европске уније због стања владавине права.

Према оцени Емила Брикса, бившег аустријског дипломате и историчара, посета Варшави има јасну симболичку и практичну тежину.

„Ова посета би требало да укључи размену искустава у вези са транзицијом назад, ка либералној демократији”, изјавио је Брикс, указујући да је Пољска у релативно кратком периоду успела да деблокира део европских фондова и обнови поверење институција ЕУ.

Финансијска димензија ове стратегије један је од кључних мотива новог мађарског руководства. Тренутно је Мађарској замрзнуто око 18 милијарди евра европских средстава, пре свега због спорова око независности правосуђа и поштовања демократских стандарда. Поред тога, земља настоји да обезбеди приступ додатних 16 милијарди евра из европских одбрамбених фондова, што је посебно значајно у контексту актуелних безбедносних изазова у Европи.

Истовремено, Мађарска се суочава и са финансијским санкцијама, укључујући и казну од милион евра дневно због непоштовања миграционих правила Европске уније. Ово питање представља један од најосетљивијих аспеката односа са Бриселом и потенцијалну препреку за брзу нормализацију односа.

Поред институционалних и финансијских питања, значајан део нове стратегије односи се и на редефинисање економских приоритета унутар региона. Централноевропске земље су у последњој деценији оствариле стабилан раст, али се све више суочавају са структурним изазовима, од зависности од страних инвестиција до потребе за технолошком трансформацијом. Управо зато се у предлозима новог мађарског руководства све чешће помиње координација индустријских политика и заједнички наступ на тржиштима ван Европе.

У том контексту, сарадња у оквиру потенцијално проширеног блока могла би да обухвати развој транспортних коридора, дигиталне инфраструктуре и енергетских мрежа. Повезивање железничких и путних праваца између Балтичког, Јадранског и Црног мора већ је дуго тема у регионалним иницијативама, али би нови политички импулс могао да убрза реализацију тих пројеката. Поред тога, енергетска безбедност остаје једно од кључних питања, посебно у светлу нестабилности на глобалном тржишту енергената, подсећају медији у Мађарској.

С друге стране, посета Бечу, како истиче Брикс, има другачију тежину. „Одлазак у Беч има више везе са европском политиком и са чињеницом да је неопходно развити сопствене предлоге из овог региона”, наглашава он.

Аустрија, као чланица ЕУ са стабилним институцијама и снажним економским утицајем, могла би да игра улогу посредника између централне Европе и западних структура Уније, подсећа Брикс.

Иницијатива за повезивање регионалних организација долази у тренутку када је Европска унија суочена са бројним изазовима, од геополитичких тензија до унутрашњих политичких подела. У том контексту, јачање регионалних блокова може се тумачити и као покушај да се повећа преговарачка моћ мањих и средњих држава, оцењују аналитичари.