Браћа за коју је математика игра

Прокупље – У граду који је изнедрио велики број талената, од спортиста до познатих и признатих људи у својим професијама широм Србије и света, браћа – Никола и Богдан Симоновић, ученици осмог и шестог разреда Основне школе „Никодије Стојановић Татко” у Прокупљу – већ су потврдила да припадају самом врху младих математичара у Србији.

Очекује их републичко такмичење у Београду, а млађи Богдан у међувремену је остварио велики успех и у физици, освојивши друго место на државном такмичењу у конкуренцији од 700 ђака из целе Србије.

Док друга деца после школе бирају између лопте или телефона, Богдан и Никола често узму свеску и оловку и вежбају математику, и то не зато што морају, него зато што воле. Бројеви су за њих изазов, игра и начин размишљања.

Богдан, ученик шестог разреда, већ је стигао до државног нивоа из два предмета – математике и физике.

Раније је на окружном такмичењу из математике освојио максималних 100 поена, што га је одвело међу најбоље у земљи, а овог викенда је освојио и друго место на републичком такмичењу из физике и само додатно потврдио његов таленат за природне науке.

Његов старији брат Никола, ученик осмог разреда, такође иде на државно такмичење из математике. На окружном је био први са 85 поена, а већ годинама уназад ниже успехе који се не само у Прокупљу већ и целом Топличком округу ретко постижу.

„Последњих десетак и више година мало које дете из Топличког округа је отишло на државно такмичење из математике и притом освојило неко од прва три места. Никола је први пут отишао на републичко још у шестом разреду, а сад му се придружио и брат Богдан. То је и за њих, али и за школу и град Прокупље, велика ствар и успех”, кажу у школи коју браћа похађају.

Љубав према бројевима код двојице дечака јавила се рано, готово од првих дана, а у школи су препознали њихов таленат.

„Одмалена су волели математику. Рачунање и рад са бројевима ишли су природно. Ми смо само гледали да их подржимо”, објашњава Александар Симоновић, отац талентованих дечака.

Такмичења су дошла као логичан наставак и већ од трећег разреда почели су да освајају прва места, а сваки наредни ниво био је само нови изазов.

„Никола је у шестом разреду освојио трећу награду на републичком такмичењу. Он брзо ради задатке, некад и пребрзо. Имамо проблем да остане до краја такмичења. Завршава за сат времена, а такмичење траје и по три сата”, кроз осмех прича Александар.

Присећа се да је још као мали слагао пузле од хиљаду, па и 3.000 делова, што је, како каже, у том периоду била не само игра већ и тренинг за мозак. За разлику од њега Богдан је другачији тип, много мирнији и темељнији када се раде задаци.

„Он иде полако, темељно. Све мора да буде под конац – и рачун, и цртеж, и поступак. Проверава по неколико пута. Има стрпљења и концентрацију”, додаје отац.

Иако је њихов таленат неспоран, њихов успех није дошао сам од себе, па свакодневно вежбају сат, два математику. Збирке задатака, стари тестови, додатни материјали, све пролази кроз њихове руке.

„То су деца која стварно воле то што раде. Нема ту неког притиска од нас родитеља”, каже отац и додаје да су велику улогу у њиховом развоју и усмеравању ка природним наукама имали и наставници који су на време препознали њихов таленат.

Богдана кроз математику води наставница Јасмина Томовић, док му је из физике подршка наставник Војкан Симоновић. Важну улогу и љубав према математици имала је и његова учитељица Гордана Митровић, са којом је остварио прве успехе на такмичењима. Захваљујући њеном раду и труду, Богдан је на свим нивоима такмичења у трећем и четвртом разреду освајао прва места са максималних 100 поена.

У развоју Николе и љубав према математици велике заслуге има наставница из тог предмета Ивана Недељковић, која је на време препознала таленат и од петог разреда укључила га у напредни програм рада, што значи да добија и ради теже задатке. Већ у шестом разреду осваја републичку награду и треће место на такмичењу.

Математички таленат својих синова отац Александар повезује мало и са генетиком јер је њихов ујак познати математичар и наставник Миломир Ристић, који ускочи кад год негде „зашкрипи” око тежих задатака.

За Николу и Богдана нису само књига и задаци једина преокупација, већ као и сва деца воле да играју фудбал са друштвом, пробали су и да тренирају одбојку, али се на крају врате ономе што им најбоље иде – бројевима и математици.

Слободно време користе да се играју и са најмлађим братом, за кога се још увек не зна хоће ли поћи стопама старије браће и заволети математику. Оно што њихов успех чини још значајнијим је што долазе из мање средине, где су могућности за додатни рад ограничене у односу на велике градове.

„Деца у Београду, Новом Саду, Нишу имају специјализована одељења већ у основној школи. Наши ученици немају те могућности, али опет успевају да парирају по знању и резултатима. То довољно говори да када су рад, упорност и таленат препознати успех је загарантован”, додаје Симоновић.

Никола већ има планове за даље школовање и жели да упише специјализовано математичко одељење у Гимназији „Светозар Марковић” у Нишу, где се прима мали број ученика и где се полаже пријемни испит из математике.

Иако је у тој школи велика конкуренција, нико не сумња у успех дечака који је већ навикао да се равноправно такмичи са децом из Београда, Новог Сада и читаве Србије.