Место где настају нове сорте и хибриди

Панчево – Настао у периоду интензивне обнове и модернизације пољопривреде са јасним задатком да развојем нових технологија и увођењем нових сорти и хибрида, Истраживачко-развојни институт „Тамиш” Панчево, 70 година је посвећен унапређењу пољопривредне производње у Србији.

Институт је препознатљив по научноистраживачкој организацији и дубоко повезан ца великим бројем образовних и научних институција и реномираних међународних компанија. Основу рада чине Огледно поље и лабораторија, заокружен систем иновација и контроле, непроцењива „жива лабораторија” која од 1965. године чува континуитет рада и интелектуалну баштину института.

Данас је то снажан ресурс за израду академских радова, огледа у оквиру домаћих и међународних пројеката, важна локација за испитивања и познавања нових сорти, и једна од најважнијих локација за специфична испитивања која се раде на захтев семенских и хемијских кућа. Посебна вредност, која управо долази са Огледног поља, јесу серије сачуваних вишедеценијских података насталих у оквиру стационалних огледа који се користе за савремену оптимизацију производње. Тиме се, како истичу у институту, на јединствен начин повезују богата традиција и најновија технолошка достигнућа.

„У протеклим деценијама институт је допринео развоју науке, али и произвођачке праксе, а ако говоримо о бројкама, доћи ћемо до импозантног податка, да је управо захваљујући испитивањима на нашем огледном пољу, у произвођачку праксу јужнобанатске области, Војводине, па и централне Србије, уведено стотине хиљада хибрида и нових сорти, али и пестицидних формулација и средстава за исхрану биља, што је обликовало савремену пољопривреду на овом простору.

Такође, у последњим деценијама, оријентисани смо на изналажење нових технологија и техничких мера које имају потенцијал да допринесу заштити земљишта, да ублаже емисије гасова са стаклене баште, али и да ојачају саму примарну производњу на ефекте климатских промена”, истиче др Светлана Рољевић Николић, директорка Истраживачко-развојног института „Тамиш”.

Континуираним унапређењем истраживачке инфраструктуре јачала је и позиција института у научним круговима, не само публиковањем научних радова у врхунским међународним научним часописима већ и кроз одбрањене дисертације и креиране сорте. Као резултат јачања мреже сарадње у земљи и иностранству, Институт је у години јубилеја суорганизатор неколико међународних конференција, а истраживачи су остварили и значајну мобилност укључивањем на ЦОЅТ акције.

„Данас, када се сусрећемо са новим изазовима, пре свега климатским променама и нестабилним условима производње, институт има кључну улогу за даља решења и ту остајемо партнери уз снажну подршку министарства и Владе Србије. Без јаке науке нема стабилне производње, а без тога нема сигурности у снабдевању храном. Зато је наш циљ да повежемо научне институције, саветодавне службе и пољопривреднике у јединствен систем, да знање не остане у лабораторији, већ да стигне до сваког газдинства”, рекла је између осталог Стана Божовић, државни секретар Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду.

Све побројане активности није било могуће спровести без кључног ресурса, генерација стручњака, истраживача и сарадника који су својим знањем, радом и посвећеношћу изградили углед Института.

„Институт ће у наредном периоду наставити да јача своју иновативну снагу кроз улагања у истраживачку инфраструктуру, у своје истраживаче, у лабораторије, у опрему, али ћемо истовремено јачати и сарадњу са привредом, што је нама заиста фокус. Желимо да наш институт постане пожељно окружење за рад младих истраживача, али и да створимо повољно научно окружење за примену добијених научних резултата у произвођачкој пракси”, закључује др Светлана Рољевић Николић, директорка Истраживачко-развојног института „Тамиш” Панчево.

Јубилеј за поштовање запослени су обележили у присуству представника Министарства науке технолошког развоја и иновација, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство и Града Панчева, као и представника амбасада Холандије и Америке, декана факултета, директора института, представника Управе за заштиту биља и Управе за аграрна плаћања, домаћих и страних компанија, колега из пољопривредних стручних служби.