Књига о краљу Милутину

Ниш – У Нишком културном центру представљена је монографија „Књига о краљу Милутину” ауторке др Снежане Милојевић. Монографија у издању „Прометеја” кроз научноаналитички приступ обрађује лик и дело једног од највећих средњовековних владара који је владао државом од 1282. до 1321. године.

Прва асоцијација на српски средњи век и на благородну династију Немањића сасвим сигурно су, наравно не без разлога, Стефан Немања, Свети Сава и цар Душан. Ипак, вероватно најјачи, по државу најплодоноснији, али и најконтроверзнији владар био је Стефан Урош Други Милутин Немањић.

Ојачао је Србију до мере да је она први пут постала озбиљан чинилац у европској политици тог доба. За време његове владавине врхунац достижу средњовековно, рударство и градитељство, али и средњовековна књижевност. Он сам као дародавац стигао је до Јерусалима, Цариграда и до Цркве Светог Николе у Барију.

Велики број монументалних светиња Српске православне цркве задужбина је краља Милутина – манастир Грачаница, Црква Богородица Љевишка, манастир Бањска, Краљева црква у Студеници и друге.

Књига Снежане Милојевић се ликом краља Милутина бави пре свега из добро утемељеног есхатолошког угла, обрађујући његово целокупно наслеђе кроз средњовековне житије, односно у ширем смислу кроз средњовековну књижевност.

– Књига о краљу Милутину представља изузетно квалитетан ерудитски и академски утемељен текст. Др Снежана Милојевић је успела да на веома луцидан, објективан и темељан начин обради живот и дела Светог краља Милутина, анализирајући његову духовну и изузетно значајну политичку улогу у Ромејском царству, али и обимну градитељску делатност – каже у рецензији књиге др Јасмина Ћирић.

Метод и начин, поред самог по себи инспиративног лика краља Милутина, могли би бити привлачни за читаоце. Метод јесте научноаналитички, уз огромно познавање материје, али начин је врло питак и пријемчив, сличан романописању.

Уопштено, за расуђивање о историјској улози краља Милутина потребно је имати изграђен сензибилитет за средњи век. Његов значај је немерљив и он се, између осталог, огледа и у потомству које је краљ Милутин оставио иза себе.

Осим што је био отац једног, такође великог краља, Стефана Уроша Трећег (Дечанског) и једног претедента на престо, Стефана Константина, Милутин је био и деда царева Душана Силног и Симеона Уроша (Палеолога), као и прадеда царева, Уроша Нејаког и Јована Уроша.

Међутим, као сенка над његовим ликом, и земаљским и световним, стоји однос према рођеном брату, ослепљивање сина, али и брак са тада петогодишњом византијском принцезом Симонидом уз вековну дилему – када је неспорно политички брак постао и телесни?

Ваља подсетити да је краљ Милутин једини владар из овог дела Европе којег спомиње Данте Алигијери у најпознатијем књижевном делу средњег века „Божанствена комедија”. Алигијери о Милутину пише (нимало лепо) у 140. стиху 19. главе „Раја” изворно назване „Paradiso”.

„Књига о краљу Милутину” у контексту свега наведеног пружа један свеобухватан поглед на владара који је најблаже речено био вишеслојна личност. Поред тога, књига је прворазредно штиво о развоју државе, духовности, уметности и књижевности у средњем веку.

Ауторка Снежана Милојевић доктор је филолошких наука из области српске и компаративне књижевности. Објавила је бројне радове у релевантним научним часописима и зборницима од међународног значаја, као и више монографија, међу којима се посебно истичу оне посвећене Иви Андрићу – „Медитативна проза Иве Андрића” и „Закон земље, наратив о жени у прози Иве Андрића”.

Поред научног рада, Снежана Милојевић пише и есеје, приче и књижевну критику. Такође, објавила је више књига из ових области.