Пензионери страхују од ММФ

Најава гувернера Народне банке Србије Радована Јелашића да ће почетком марта у Београд поново доћи мисија ММФ-а и да Србија већ сада треба да преиспита јавну потрошњу (што значи и масу пара за плате и пензије, јер је због кризе прилив новца у буџет више него скроман) поново изазива зебњу код пензионера.

Да ли би пензионери и овога пута могли бити „колатерална штета” у прекрајању буџетских расхода?

Упитана, зашто је држави најлакше да јавну потрошњу смањује тако што ће умањити пензије и треба ли најстарији да се забрину да би им ванредно повећање у октобру од 10 одсто могло бити одузето, Гордана Матковић, саветник председника Србије, сматра да су пензионери тиме што су им примања замрзнута на годину и по дана – довољно платили.

Стога новог смањења пензија не би требало да буде, каже Матковићева.

ММФ никада јавно није ни рекао да смањењем пензија треба кресати јавну потрошњу у Србији, али Матковићева се слаже са оценом да је влади то најлакше да уради. Из чисто процедуралних разлога.

– Да би држава смањила пензије потребно је да измени један члан закона, али за скидање плата у здравству, на пример, биле би неопходне системске промене. А то би потрајало – сматра Матковићева и додаје да је октобарско ванредно усклађивање пензија од 10 одсто био својеврстан политички договор коалиције како би се избегло редовно усклађивање пензија два пута годишње – 1. априла и 1. октобра.

Она подсећа да одлука о замрзавању пензија још и није прошла Скупштину тако да је практично закон о усклађивању на снази, али се очекује да посланици до 1. априла усвоје закон о њиховом замрзавању.

Она каже да је потребно преиспитати висину стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, која је најнижа у Европи, као и да је приоритет увођење Централног регистра на који се већ дуго чека, а чиме би се коначно решило питање уредности плаћања и пореза и доприноса и адекватно кажњавали сви они који избегавају ове обавезе.

Марија Тодоровић, бивши члан Управног одбора Фонда ПИО, каже да је недопустиво да се уопште размишља о смањивању јавне потрошње преко леђа пензионера. Тим пре јер се зна да само 1,5 одсто од 1,6 милиона пензионера прима пензију већу од просечне зараде која је за 2008. годину износила око 32.000 динара.

Тодоровићева се пита ко још може да говори о великим пензијама које су угрозиле укупну јавну потрошњу. Шта је, пита, с примањима посланика у Скупштини, члановима РИК-а за које се управо утврдило да су присвајали милионске износе. Како се нико не досети да ту преиспита трошење пара и у којој то мери утиче на раст јавне потрошње, категорична је Тодоровићева.

Пензионери су, додаје, довољно терета поднели тиме што им пензије ове године у просечној заради неће домашити обећаних 65 и 70 одсто, већ ће бити замрзнуте на нивоу октобра 2008, а то значи испод законом прописаних 60 процената од плата. То је, такође, учињено после посете ММФ-а крајем прошле године када се доводило у питање и то да ли ће ванредно усклађивање од 10 одсто остати као трајна основица за обрачун пензија или ће бити само једнократна исплата.

Процене ММФ-а говоре да је повећање пензија од 10 одсто увећало расходе у буџету за око 50 милијарди динара, а да ће уместо 351 милијарде, колико се за пензије издвајало ове године, та цифра отићи на 411 милијарди динара.

Иако је Јован Кркобабић, потпредседниквладе, међу бројним обећањима пензионерима навео и хитно увођење пореске дисциплине, контролу наплата пореза, помака по том питању нема, без обзира на чињеницу да је од 2002. године Фонд ПИО остао ускраћен за око 74 милијарде динара управопо основу избегавања уплата доприноса.