Дедињско земљиште у екстра зони

Дирекција за градско грађевинско земљиште и изградњу Београда ове године коначно може да почне да спроводи бројне пројекте, јер су одборници градског парламента синоћ усвојили програм уређивања и давања у закуп земљишта за текућу годину. Програмом Дирекције планирано је да ове године буде утрошено 16.143.000.000 динара – од прихода од закупнина биће инкасирано 14.518.000.000, док ће кредити од Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке у укупном износу од 1.625.000.000 динара бити искоришћени за радове на унутрашњем магистралном полупрстену и на обнови три саобраћајнице.

Према оцени Бориса Ранковића, директора Дирекције за градско грађевинско земљиште, програм за ову годину је амбициозан и оптимистичан. Он очекује да ће инвеститори, упркос финансијској кризи, редовно измиривати обавезе.

– Програмом су обухваћени радови у свих 17 општина. Из предвиђеног буџета највише новца биће утрошено за уређење јавног грађевинског земљишта, као и за уређивање земљишта за изградњу капиталних саобраћајница од посебног интереса за град, и за изградњу канализационе мреже – рекао је Ранковић.

Међу бројним пројектима који би ове године требало да буду остварени јесу изградња саобраћајница у Новом Београду, као што је рецимо проширење и асфалтирање на потесу од Војвођанске до Улице цара Душана, Тошиног бунара, Јурија Гагарина испод железничке пруге и сређивање коловоза у блоковима 40, 41, 41а, 58, од 61 до 64 и 67.

Расправа о овој тачки дневног реда готово није се ни водила зато што су у 18.30 сати одборници СРС-а због погибије председника Градског одбора њихове странке у Новом Саду напустили седницу скупштине. Њихов одлазак окончао је вишечасовну расправу, па је усвојена и одлука о критеријумима за утврђивање накнаде за уређење грађевинског земљишта.

Овом одлуком предвиђени су критеријуми за утврђивање накнаде за уређивање грађевинског земљишта по којој су зона, намена и површина објекта основ за утврђивање накнаде. Границе зона које су до сада засебно дефинисале ободне општине су задржане, док су оне делимично промењене у деловима које заузимају градске општине. Готово све општине подељене су у пет зона, док су неке локације због побољшане инфраструктурне опремљености, као део Дедиња, из друге зоне „прешле” у екстра зону.

Надокнада за уређивање грађевинског земљишта усклађиваће се месечно са показатељем раста цена на мало. Она ће се плаћати једнократно или у ратама, у периоду до 36 месеци за правна односно до 60 месеци за физичка лица. Као и раније, ако инвеститор плати надокнаду једнократно у року од 15 дана, имаће право на 30 одсто попуста. Ову одредбу критиковао је Андреја Младеновић (ДСС) и затражио да се уради анализа губитка који град трпи због такве праксе.

– Та одредба имала је смисла пре шест, седам година када смо привлачили инвеститоре. Неопходно је да се испита ефекат одредбе и установи колико новца град губи умањењем надокнада у оваквим случајевима – нагласио је Младеновић.

Дејан Ранђић, шеф одборничке групе ЛДП-а, замерио је што одлука не предвиђа смањење надокнаде за инвеститоре који хоће да направе приватну школу, вртић или биоскоп. Он сматра да град стимулише градњу индустријских објеката у центру јер не „зацепљује” више надокнаде.

– Надокнаде су ослобођени спортски центри на отвореном, али не и они који се граде у затвореном простору или, на пример, позоришта. Институције које су ниско профитне изједначене су са банкама. Истовремено, надокнада за грађење индустријских објеката, што је дозвољено и у градским општинама, нижа је од оне коју треба платити за подизање комерцијалних зграда. То нема логике ни са становишта заштите животне средине, ни ако се сетимо да су трошкови града за уређење грађевинског земљишта за индустријске објекте много већи него за комерцијалне. Надокнада за индустријске мора бити повећана – рекао је Ранђић.

Наставак седнице заказан је за среду, 18. фебруар у десет часова.