Одувек далеко изнад сваког просека

Педесетак ђака у три одељења, три стално запослена наставника, секретар, домар и две чистачице као „подстанари” на другом спрату здања Задужбине Персе и Ристе Миленковића – то је била Математичка гимназија (МГ) у првој години постојања и рада, у јесен 1966. године у Београду, престоници тадашње Југославије. У то време у свим школама у држави и субота је била радни дан, на часове се ишло шест дана у недељи. У новооснованој специјализованој кући знања за ђаке натпросечно надарене за математику настава је почињала свако јутро у 7.15 часова. Прва два часа обавезно је била нека математика, употпуњена и продубљена у односу на наставу у обичним гимназијама, са елементима нумеричке математике, математичке логике, програмирања...

И сада, у овој 2026. години у којој Математичка гимназија прославља шест деценија постојања и рада, важи оно што је била њена особеност на самом почетку: пријемни испит је обавезан услов за упис, настава се реализује по посебним плановима и програмима за даровите ученике, са талентованом децом раде талентовани наставници, негује се сарадња са универзитетом – наставници и асистенти са факултета као спољни сарадници предају гимназијалцима, а у одељењима је максимално 20 ученика.

Шездесетих година прошлога века међу врсним професорима математичког миљеа у Србији дозрела је идеја да у нашем образовном систему треба нарочито посветити пажњу развоју научног подмлатка у области математике и дисциплина које из ње извиру. Носилац те идеје био је проф. др Војин Дајовић, који се заједно са проф. др Душаном Аднађевићем (који је касније био в. д. директора МГ), приликом студијског боравка у Москви, упознао са радом специјализованих школа за талентоване младе математичаре, по угледу на које је основана и наша Математичка. Пут од идеје до оснивања елитне школе, каква је МГ данас, био је поплочан разним потешкоћама. Нарочито је сметао елитистички концепт, али МГ је одувек била далеко изнад сваког просека, своја и неупоредива са било којом школом у овдашњем образовању.

Име Математичке гимназије, као и домовине, у светским круговима прославили су њени ђаци изузетним резултатима на међународним такмичењима највишега ранга. Мада медаље, похвале, пехари и признања овој школи никада нису били најзначајнији циљ, увек им је придаван заслужени велики значај. Први олимпијци МГ, 1968. године, на десетој Међународној математичкој олимпијади у Москви, били су Зоран Каделбург и Славко Симић. Они су започели непрекидан низ олимпијских одличја с којима се са научних олимпијада константно враћају ученици МГ којима се нација поноси. У том низу до данас је збројено више од 800 медаља са најпрестижнијих међународних олимпијада из математике, физике, информатике, астрономије, астрофизике, хемије...

Данас школа од посебног националног значаја, у чијем крилу уче и основци седмог и осмог разреда, а викендом и предшколци, на самом почетку била је трогодишња гимназија у коју се кретало од другог разреда.

– Почетак прве школске године у Математичкој гимназији каснио је зато што у првом уписном року није било довољно кандидата, мало је људи уопште знало да постоји таква школа. Настава се одвијала у згради у којој је тада радила Основна школа „Јован Јовановић Змај”, која се већ наредне школске 1967/68. године иселила из Задужбине Персе и Ристе Миленковића. То здање је тада постало и до данас остало седиште МГ. У почетку у ову гимназију се полазило од другог разреда. Распоред часова је био такав да је ујутру увек била математика, прва два часа, а после све остало. Математички предмети предавали су се скоро као на факултету, увек су два наставника држала наставу, прво би, да кажемо, главни професор, на пример, Војин Дајовић, целој генерацији предавао теоријски део, а онда бисмо се поделили по одељењима и са млађим наставницима, асистентима смо увежбавали задатке. Било је ученика који су кренули, па су се уплашили, одустали, исписали, а нас који смо остали професори су размазили, били су нам посвећени, јер и они су страховали да се не испише још ученика. Сећам се и да нисмо имали фискултурну салу, него смо аутобусом ишли у спортски центар где смо на располагању имали и базен – присећа се у разговору за „Политику” Зоран Каделбург, ученик прве генерације Математичке гимназије, од школске 1966/67. до 1968/69. Овај редовни професор Математичког факултета у пензији освајач је прве олимпијске медаље из математике 1968. године у Москви, али и први бивши ђак МГ који је у академској каријери завредео звање професор емеритус Универзитета у Београду.

– Мање нас је после гимназије настављало да студира математику, отприлике трећина, док је већи део матураната одлазио на техничке факултете, а тако је и данас. Такмичења су одувек била важна, али нису била једини приоритет и веома је тешко поредити такмичења некада и сада. Први пут смо се нас двојица из МГ квалификовали за олимпијаду из математике у трећем разреду, али то није био први пут да учествују ученици из бивше Југославије. Међутим, тада се такмичило десетак земаља источног блока, а сада више од 100 држава из свих крајева света. Наравно, тада су и припреме биле слабије. Радили смо то полуаматерски. Задаци на олимпијадама били су лакши него данас, али је било теже освојити медаљу, јер је такмичара било јако мало и међу њима готово да није било аутсајдера који не освајају ништа – појашњава Каделбург.

Он је један од бивших ђака који никада нису отишли из Математичке гимназије и увек се, кад год је могао, нашао новим генерацијама гимназијалаца као професор и ментор, упоредо радећи на Математичком факултету.

– То је пракса и других, али моја посебно зато што сам се увек у Математичкој гимназији осећао као у својој другој кући. Кад год је могло, а било је периода и када закон то није дозвољавао, паралелно сам радио и на факултету и у гимназији. Сем тога, десетак година сам био руководилац олимпијске екипе. Знате, има школа оваквих и онаквих, али у Математичкој гимназији атмосфера никада није била проблематична, увек су се и ђаци и наставници осећали као у својој кући и то је важна карактеристика ове школе – указује Каделбург.

Први матуранти МГ завршили су 1969. године. Тада је у МГ уведен програмерски смер, нешто потпуно ново за ондашњу Југославију, а међу тек уписаним гимназијалцима био је и Срђан Огњановић. У гимназијским клупама Огњановић је био од школске 1969/70. до 1971/72. да би се, након факултета, у учионице МГ вратио као професор 1976. Предавао је до 2008, а онда је постао директор. Гимназијом је руководио до 2019. године. Више од пола века Математичка гимназија је дословно део његове свакодневице.

– Први директор Математичке гимназије из редова њених бивших ученика био је Влада Драговић, коме сам својевремено био разредни старешина, а ја сам био други директор који је био и ђак ове школе. Трећа у том низу је Мира Катић, садашња директорка, којој сам предавао док је била ђак МГ. Идејни творац МГ Војин Дајовић био ми је професор на Природно-математичком факултету, а док сам био ђак у гимназији предавала ми је његова супруга проф. др Милица Илић Дајовић, фантастичан професор, можда најбољи кога сам имао. Универзитетски професори Војин и Милица и њихов син Слободан годинама су држали наставу у МГ волонтерски, про боно, искључиво за добробит математике, српске науке и нације, гимназије и њених ученика, нашег образовања. Данас, када видите да се након факултета, па и из иностранства, наши најбољи бивши ђаци враћају у школу да предају, када њихова млађа браћа или сестре, а касније и њихова деца полажу пријемни и уписују се у ову школу, то потврђује посебну вредност ове велике математичке породице – каже Огњановић за наш лист.

У време док је био на челу МГ, 2011. године основано је удружење бивших ученика „Алумни Математичке гимназије – АЛМАГИ”.

– Нама су бивши ученици у ствари највећа снага. Многи од њих помажу на разноразне начине. И донацијама наравно, али није поента само у новчанику,  многи од њих долазе у школу, одрже предавање, или дочекају нашу екипу на такмичењима широм света, помогну нашим ђацима да се снађу и охрабре их када дођу на пријемни или крену на студије на престижним универзитетима у свету, где наших бивших ученика има и међу студентима и међу професорима – истиче Огњановић.

Као најдражи поклон за одлазак у пензију памти да су ђаци Математичке гимназије освојили чак три златне медаље на шездесетој Међународној олимпијади из математике 2019. године у Великој Британији, и то је, истиче, убедљиво највећи успех Србије до сада, а до тада су такав резултат могле да постигну само велике математичке силе као што су Русија и Кина.

У шест деценија дугој педагошкој баштини није се променио само недосањани сан да Математичка гимназија има свој кампус, свој дом за ђаке и предаваче.

– Одавно се боримо за то да МГ има свој дом. У више наврата смо томе били баш близу, али се још није обистинило да један дом буде само за наше ђаке међу којима има дивне деце која нису из Београда, а која се ипак муче у ученичким домовима, јер, рецимо, било би им лакше да нису у шестокреветној соби са вршњацима који немају иста интересовања, па ни разумевања за таленте. Или, на пример, тамо им не дају да уче после десет увече јер се тад гасе светла, па наши ђаци под јорганом уз лампу кришом раде задатке из физике – илуструје Огњановић.

Око трећине ученика МГ није из Београда, има и професора који ту раде, али не живе у престоници, али овде није реч само о смештају ђака и наставника у току школске године, него о широј лепези могућности које би допринеле унапређењу квалитета образовања талентованих ученика, јер би у дому МГ, да постоји, могли да се организују математички кампови, такмичења, научнопопуларне манифестације, стручни скупови, истиче то у разговору за „Политику” Мирјана Катић, којој је кормило гимназије поверено након одласка Огњановића у пензију, а прва је дама која руководи Математичком.

– Сви који смо били ђаци или професори ове гимназије повезани смо нама знаним нитима љубави према математици, према раду са талентованима за математику. Све време и упркос свим потешкоћама ми смо ту једни за друге откако смо први пут ушли у ову школу. Ђак МГ била сам од школске 1991/92. до 1994/95. Разредна ми је била Мирјана Ивановић, чувена професорка српског језика и књижевности, а предавали су ми и други доајени међу професорима који су годинама сталним ангажовањем допринели да ова школа буде то што јесте данас. Међу њима су и Огњановић, Чалуковић, Мићић, Чабаркапа... Ишла сам у „а” одељење. У истој генерацији ученик МГ био је и др Игор Салом, који је одмах након факултета почео да предаје физику у нашој школи, уз то што је изузетан научник и ради у Институту за физику – каже Катићева.

Након гимназије она је завршила Математички факултет за мање од четири године, као најбољи студент генерације. Затим је радила на Катедри за математику Пољопривредног факултета, а од 2000. године била сарадник у настави у Математичкој гимназији. Ту је посао професора застално добила 2001. године.

– Пре него што сам постала директор, 18 година сам предавала све математичке предмете и тиме се поносим – све геометрије, линеарну, нумеричку, вероватноћу... И сада, зато што желим и волим, волонтерски предајем анализу менторском одељењу прво „д” заједно са једним од најбољих ученика Математичке гимназије и најуспешнијих такмичара на свету свих времена Теодором фон Бургом – истиче Катићева.

Живот школе од посебног националног значаја

• Као трогодишња гимназија од другог до четвртог разреда МГ почиње да ради 19. септембра школске 1966/67. године.
• Школске 1967/68. добија зграду у Улици Народног фронта 37, данас Улици краљице Наталије.
• Први директор школе Милан Распоповић изабран је 1971, чувени је професор физике који је на челу МГ био до 2001.
• Школске 1975/76. уводи се први разред са четири одељења.
• Од 1977. до 1987. МГ је уназађена уклапањем у систем средњег усмереног образовања у склопу такозване Шуварове реформе. Повећан је број ученика у одељењу са 20 на 34, укинут је пријемни испит, прекинута сарадња са универзитетом.
• Од 1989. до 1995. МГ ради као специјализована експериментална школа за ђаке посебно обдарене за математику и природне науке.
• Маја 1995. добија статус школе за талентоване ученике у области математике и природних наука, као прва те врсте.
• Од школске 2004/05. године уводе се огледна одељења за основце који ће последња два разреда основног образовања завршити при МГ. Одељења у марту 2013. прелазе у систем.
• Одлуком Владе, 10. маја 2007, МГ постаје школа од посебног интереса за Републику Србију.
• 2009. године завршена је комплетна обнова и доградња школског здања, тако да је некадашња зграда од 380 квадратних метара добила 840 квадрата.
• 19. фебруара 2019. године Скупштина Србије усвојила је одлуку да се МГ прогласи за институцију од посебног националног значаја.