Oduvek daleko iznad svakog proseka

Pedesetak đaka u tri odeljenja, tri stalno zaposlena nastavnika, sekretar, domar i dve čistačice kao „podstanari” na drugom spratu zdanja Zadužbine Perse i Riste Milenkovića – to je bila Matematička gimnazija (MG) u prvoj godini postojanja i rada, u jesen 1966. godine u Beogradu, prestonici tadašnje Jugoslavije. U to vreme u svim školama u državi i subota je bila radni dan, na časove se išlo šest dana u nedelji. U novoosnovanoj specijalizovanoj kući znanja za đake natprosečno nadarene za matematiku nastava je počinjala svako jutro u 7.15 časova. Prva dva časa obavezno je bila neka matematika, upotpunjena i produbljena u odnosu na nastavu u običnim gimnazijama, sa elementima numeričke matematike, matematičke logike, programiranja...

I sada, u ovoj 2026. godini u kojoj Matematička gimnazija proslavlja šest decenija postojanja i rada, važi ono što je bila njena osobenost na samom početku: prijemni ispit je obavezan uslov za upis, nastava se realizuje po posebnim planovima i programima za darovite učenike, sa talentovanom decom rade talentovani nastavnici, neguje se saradnja sa univerzitetom – nastavnici i asistenti sa fakulteta kao spoljni saradnici predaju gimnazijalcima, a u odeljenjima je maksimalno 20 učenika.

Šezdesetih godina prošloga veka među vrsnim profesorima matematičkog miljea u Srbiji dozrela je ideja da u našem obrazovnom sistemu treba naročito posvetiti pažnju razvoju naučnog podmlatka u oblasti matematike i disciplina koje iz nje izviru. Nosilac te ideje bio je prof. dr Vojin Dajović, koji se zajedno sa prof. dr Dušanom Adnađevićem (koji je kasnije bio v. d. direktora MG), prilikom studijskog boravka u Moskvi, upoznao sa radom specijalizovanih škola za talentovane mlade matematičare, po ugledu na koje je osnovana i naša Matematička. Put od ideje do osnivanja elitne škole, kakva je MG danas, bio je popločan raznim poteškoćama. Naročito je smetao elitistički koncept, ali MG je oduvek bila daleko iznad svakog proseka, svoja i neuporediva sa bilo kojom školom u ovdašnjem obrazovanju.

Ime Matematičke gimnazije, kao i domovine, u svetskim krugovima proslavili su njeni đaci izuzetnim rezultatima na međunarodnim takmičenjima najvišega ranga. Mada medalje, pohvale, pehari i priznanja ovoj školi nikada nisu bili najznačajniji cilj, uvek im je pridavan zasluženi veliki značaj. Prvi olimpijci MG, 1968. godine, na desetoj Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Moskvi, bili su Zoran Kadelburg i Slavko Simić. Oni su započeli neprekidan niz olimpijskih odličja s kojima se sa naučnih olimpijada konstantno vraćaju učenici MG kojima se nacija ponosi. U tom nizu do danas je zbrojeno više od 800 medalja sa najprestižnijih međunarodnih olimpijada iz matematike, fizike, informatike, astronomije, astrofizike, hemije...

Danas škola od posebnog nacionalnog značaja, u čijem krilu uče i osnovci sedmog i osmog razreda, a vikendom i predškolci, na samom početku bila je trogodišnja gimnazija u koju se kretalo od drugog razreda.

– Početak prve školske godine u Matematičkoj gimnaziji kasnio je zato što u prvom upisnom roku nije bilo dovoljno kandidata, malo je ljudi uopšte znalo da postoji takva škola. Nastava se odvijala u zgradi u kojoj je tada radila Osnovna škola „Jovan Jovanović Zmaj”, koja se već naredne školske 1967/68. godine iselila iz Zadužbine Perse i Riste Milenkovića. To zdanje je tada postalo i do danas ostalo sedište MG. U početku u ovu gimnaziju se polazilo od drugog razreda. Raspored časova je bio takav da je ujutru uvek bila matematika, prva dva časa, a posle sve ostalo. Matematički predmeti predavali su se skoro kao na fakultetu, uvek su dva nastavnika držala nastavu, prvo bi, da kažemo, glavni profesor, na primer, Vojin Dajović, celoj generaciji predavao teorijski deo, a onda bismo se podelili po odeljenjima i sa mlađim nastavnicima, asistentima smo uvežbavali zadatke. Bilo je učenika koji su krenuli, pa su se uplašili, odustali, ispisali, a nas koji smo ostali profesori su razmazili, bili su nam posvećeni, jer i oni su strahovali da se ne ispiše još učenika. Sećam se i da nismo imali fiskulturnu salu, nego smo autobusom išli u sportski centar gde smo na raspolaganju imali i bazen – priseća se u razgovoru za „Politiku” Zoran Kadelburg, učenik prve generacije Matematičke gimnazije, od školske 1966/67. do 1968/69. Ovaj redovni profesor Matematičkog fakulteta u penziji osvajač je prve olimpijske medalje iz matematike 1968. godine u Moskvi, ali i prvi bivši đak MG koji je u akademskoj karijeri zavredeo zvanje profesor emeritus Univerziteta u Beogradu.

– Manje nas je posle gimnazije nastavljalo da studira matematiku, otprilike trećina, dok je veći deo maturanata odlazio na tehničke fakultete, a tako je i danas. Takmičenja su oduvek bila važna, ali nisu bila jedini prioritet i veoma je teško porediti takmičenja nekada i sada. Prvi put smo se nas dvojica iz MG kvalifikovali za olimpijadu iz matematike u trećem razredu, ali to nije bio prvi put da učestvuju učenici iz bivše Jugoslavije. Međutim, tada se takmičilo desetak zemalja istočnog bloka, a sada više od 100 država iz svih krajeva sveta. Naravno, tada su i pripreme bile slabije. Radili smo to poluamaterski. Zadaci na olimpijadama bili su lakši nego danas, ali je bilo teže osvojiti medalju, jer je takmičara bilo jako malo i među njima gotovo da nije bilo autsajdera koji ne osvajaju ništa – pojašnjava Kadelburg.

On je jedan od bivših đaka koji nikada nisu otišli iz Matematičke gimnazije i uvek se, kad god je mogao, našao novim generacijama gimnazijalaca kao profesor i mentor, uporedo radeći na Matematičkom fakultetu.

– To je praksa i drugih, ali moja posebno zato što sam se uvek u Matematičkoj gimnaziji osećao kao u svojoj drugoj kući. Kad god je moglo, a bilo je perioda i kada zakon to nije dozvoljavao, paralelno sam radio i na fakultetu i u gimnaziji. Sem toga, desetak godina sam bio rukovodilac olimpijske ekipe. Znate, ima škola ovakvih i onakvih, ali u Matematičkoj gimnaziji atmosfera nikada nije bila problematična, uvek su se i đaci i nastavnici osećali kao u svojoj kući i to je važna karakteristika ove škole – ukazuje Kadelburg.

Prvi maturanti MG završili su 1969. godine. Tada je u MG uveden programerski smer, nešto potpuno novo za ondašnju Jugoslaviju, a među tek upisanim gimnazijalcima bio je i Srđan Ognjanović. U gimnazijskim klupama Ognjanović je bio od školske 1969/70. do 1971/72. da bi se, nakon fakulteta, u učionice MG vratio kao profesor 1976. Predavao je do 2008, a onda je postao direktor. Gimnazijom je rukovodio do 2019. godine. Više od pola veka Matematička gimnazija je doslovno deo njegove svakodnevice.

– Prvi direktor Matematičke gimnazije iz redova njenih bivših učenika bio je Vlada Dragović, kome sam svojevremeno bio razredni starešina, a ja sam bio drugi direktor koji je bio i đak ove škole. Treća u tom nizu je Mira Katić, sadašnja direktorka, kojoj sam predavao dok je bila đak MG. Idejni tvorac MG Vojin Dajović bio mi je profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu, a dok sam bio đak u gimnaziji predavala mi je njegova supruga prof. dr Milica Ilić Dajović, fantastičan profesor, možda najbolji koga sam imao. Univerzitetski profesori Vojin i Milica i njihov sin Slobodan godinama su držali nastavu u MG volonterski, pro bono, isključivo za dobrobit matematike, srpske nauke i nacije, gimnazije i njenih učenika, našeg obrazovanja. Danas, kada vidite da se nakon fakulteta, pa i iz inostranstva, naši najbolji bivši đaci vraćaju u školu da predaju, kada njihova mlađa braća ili sestre, a kasnije i njihova deca polažu prijemni i upisuju se u ovu školu, to potvrđuje posebnu vrednost ove velike matematičke porodice – kaže Ognjanović za naš list.

U vreme dok je bio na čelu MG, 2011. godine osnovano je udruženje bivših učenika „Alumni Matematičke gimnazije – ALMAGI”.

– Nama su bivši učenici u stvari najveća snaga. Mnogi od njih pomažu na raznorazne načine. I donacijama naravno, ali nije poenta samo u novčaniku,  mnogi od njih dolaze u školu, održe predavanje, ili dočekaju našu ekipu na takmičenjima širom sveta, pomognu našim đacima da se snađu i ohrabre ih kada dođu na prijemni ili krenu na studije na prestižnim univerzitetima u svetu, gde naših bivših učenika ima i među studentima i među profesorima – ističe Ognjanović.

Kao najdraži poklon za odlazak u penziju pamti da su đaci Matematičke gimnazije osvojili čak tri zlatne medalje na šezdesetoj Međunarodnoj olimpijadi iz matematike 2019. godine u Velikoj Britaniji, i to je, ističe, ubedljivo najveći uspeh Srbije do sada, a do tada su takav rezultat mogle da postignu samo velike matematičke sile kao što su Rusija i Kina.

U šest decenija dugoj pedagoškoj baštini nije se promenio samo nedosanjani san da Matematička gimnazija ima svoj kampus, svoj dom za đake i predavače.

– Odavno se borimo za to da MG ima svoj dom. U više navrata smo tome bili baš blizu, ali se još nije obistinilo da jedan dom bude samo za naše đake među kojima ima divne dece koja nisu iz Beograda, a koja se ipak muče u učeničkim domovima, jer, recimo, bilo bi im lakše da nisu u šestokrevetnoj sobi sa vršnjacima koji nemaju ista interesovanja, pa ni razumevanja za talente. Ili, na primer, tamo im ne daju da uče posle deset uveče jer se tad gase svetla, pa naši đaci pod jorganom uz lampu krišom rade zadatke iz fizike – ilustruje Ognjanović.

Oko trećine učenika MG nije iz Beograda, ima i profesora koji tu rade, ali ne žive u prestonici, ali ovde nije reč samo o smeštaju đaka i nastavnika u toku školske godine, nego o široj lepezi mogućnosti koje bi doprinele unapređenju kvaliteta obrazovanja talentovanih učenika, jer bi u domu MG, da postoji, mogli da se organizuju matematički kampovi, takmičenja, naučnopopularne manifestacije, stručni skupovi, ističe to u razgovoru za „Politiku” Mirjana Katić, kojoj je kormilo gimnazije povereno nakon odlaska Ognjanovića u penziju, a prva je dama koja rukovodi Matematičkom.

– Svi koji smo bili đaci ili profesori ove gimnazije povezani smo nama znanim nitima ljubavi prema matematici, prema radu sa talentovanima za matematiku. Sve vreme i uprkos svim poteškoćama mi smo tu jedni za druge otkako smo prvi put ušli u ovu školu. Đak MG bila sam od školske 1991/92. do 1994/95. Razredna mi je bila Mirjana Ivanović, čuvena profesorka srpskog jezika i književnosti, a predavali su mi i drugi doajeni među profesorima koji su godinama stalnim angažovanjem doprineli da ova škola bude to što jeste danas. Među njima su i Ognjanović, Čaluković, Mićić, Čabarkapa... Išla sam u „a” odeljenje. U istoj generaciji učenik MG bio je i dr Igor Salom, koji je odmah nakon fakulteta počeo da predaje fiziku u našoj školi, uz to što je izuzetan naučnik i radi u Institutu za fiziku – kaže Katićeva.

Nakon gimnazije ona je završila Matematički fakultet za manje od četiri godine, kao najbolji student generacije. Zatim je radila na Katedri za matematiku Poljoprivrednog fakulteta, a od 2000. godine bila saradnik u nastavi u Matematičkoj gimnaziji. Tu je posao profesora zastalno dobila 2001. godine.

– Pre nego što sam postala direktor, 18 godina sam predavala sve matematičke predmete i time se ponosim – sve geometrije, linearnu, numeričku, verovatnoću... I sada, zato što želim i volim, volonterski predajem analizu mentorskom odeljenju prvo „d” zajedno sa jednim od najboljih učenika Matematičke gimnazije i najuspešnijih takmičara na svetu svih vremena Teodorom fon Burgom – ističe Katićeva.

Život škole od posebnog nacionalnog značaja

• Kao trogodišnja gimnazija od drugog do četvrtog razreda MG počinje da radi 19. septembra školske 1966/67. godine.
• Školske 1967/68. dobija zgradu u Ulici Narodnog fronta 37, danas Ulici kraljice Natalije.
• Prvi direktor škole Milan Raspopović izabran je 1971, čuveni je profesor fizike koji je na čelu MG bio do 2001.
• Školske 1975/76. uvodi se prvi razred sa četiri odeljenja.
• Od 1977. do 1987. MG je unazađena uklapanjem u sistem srednjeg usmerenog obrazovanja u sklopu takozvane Šuvarove reforme. Povećan je broj učenika u odeljenju sa 20 na 34, ukinut je prijemni ispit, prekinuta saradnja sa univerzitetom.
• Od 1989. do 1995. MG radi kao specijalizovana eksperimentalna škola za đake posebno obdarene za matematiku i prirodne nauke.
• Maja 1995. dobija status škole za talentovane učenike u oblasti matematike i prirodnih nauka, kao prva te vrste.
• Od školske 2004/05. godine uvode se ogledna odeljenja za osnovce koji će poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja završiti pri MG. Odeljenja u martu 2013. prelaze u sistem.
• Odlukom Vlade, 10. maja 2007, MG postaje škola od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
• 2009. godine završena je kompletna obnova i dogradnja školskog zdanja, tako da je nekadašnja zgrada od 380 kvadratnih metara dobila 840 kvadrata.
• 19. februara 2019. godine Skupština Srbije usvojila je odluku da se MG proglasi za instituciju od posebnog nacionalnog značaja.