Велико ратно острво као Галапагос

Прављење велике рођенданске честитке у Манчестеру обележило је јучерашњу прославу двестагодишњице рођења Чарлса Дарвина. Ово је био само увод у низ манифестација којима ће Манчестерски музеј, чији је оснивач Дарвинов верни пријатељ Томас Хаксли, дати омаж творцу теорије еволуције.

Торте, лутке, изложбе, истраживачки походи, теоријске дебате – респектабилне институције широм света, свака на свој начин, обележиће 2009. као годину Чарлса Дарвина. Ни установе у Србији неће бити изузетак. Прослава је почела 12. фебруара, на дан Дарвиновог рођења, када су у организацији београдског Биолошког факултета и САНУ послужене три торте у част британског научника – једна је представљала једрењак Бигл на таласима, друга књигу „Постанак врста”, а трећа је била у облику белог срца. Свећице је дувао глумац Ненад Радовић, прерушен у Дарвина.

Прослављање 12. фебруара није страно ни становницима Шрузберија, градићу недалеко од Бирмингема, у којем је рођен овај британски научник. Церемонија је традиционално започета у подне, здравицом испред великог гранитног камена Белстон, који је, како се прича, Дарвина и заинтересовао за науку. Дарвинови поштоваоци су, затим, прошетали улицама Шрузберија, успут обишавши и његов споменик постављен испред градске библиотеке, а на крају се засладили огромном рођенданском тортом.

Велики број људи окупио се и у градићу Кент на југоистоку Енглеске где је у петак за јавност отворена кућа у којој је Дарвин живео од 1842. године до своје смрти. У кући, која је реновирана последње три године, приређена је изложба о Дарвиновом петогодишљем путовању и истраживању, а први пут су изложене и неке његове личне ствари, укључујући делове рукописа „Порекла света”.

Своје поштовање према Чарлсу Дарвину Британска краљевска пошта изразила је пуштањем серије маркица које, поред лика научника, приказују и неке од животињских и биљних врста, за чије је откривање он заслужан.

(/slika2)У четвртак је на Универзитету Кембриџ, који је научник похађао, откривен споменик који представља лик Чарлса Дарвина из његових студентских дана.

„Ја сам га до сада, као и други, замишљала као старца са брадом јер је то лик који је познат јавности. Мислим да је заиста фантастично што је сада приказан и као студент”, рекла је том приликом његова прапраунука Сара Дарвин.

Челници зоолошког врта у Бристолу одлучили су да се Дарвина сете управо кроз његов добро познати лик. Наиме, посетиоцима који су у четвртак дошли у зоолошки врт носећи дугу браду, која подсећа на Дарвинову, омогућен је бесплатан улаз.

Двестагодишњица рођења творца теорије еволуције покренула је и серију научних, али и дебата о друштвеним питањима. Актуелизовало се питање очувања екосистема на Галапагосу који је угрожен због туризма. Број туриста на овим еквадорским острвима, према званичним подацима, увећао се за четири пута у последњих двадесет година. И Католичка црква је дала свој допринос дебатама о раду британског научника. Век и по након објављивања дела „Постанак врста”, због којег су га црквени веродостојници до сада жестоко критиковали, Ватикан је закључио да Дарвинове теорије „нису сасвим несагласне” са вером.

Сенка Кораћ

-----------------------------------------------------------

Дарвин у Србији

Биолошки факултет ће у сарадњи са другим институцијама организовати још неколико манифестација током године које ће указати на значај Дарвиновог дела. Ове године, 24. новембра навршиће се и 150 година од објављивања првог издања Дарвиновог капиталног дела „Постанак врста”, па ће том приликом у САНУ бити организован свечани скуп. У припреми је и књига „Дарвинијана” коју ће објавити издавачка кућа „Хеликс”, најављена као водич кроз еволуциону биологију у којој ће аутори Биљана Стојковић и Никола Туцић одговорити на честа питања везана за теорију еволуције.

Широм Србије ће у току године бити организоване бројне акције на отвореном како би се популарисала и демистификовала наука. Студенти Филозофског и Биолошког факултета анкетираће грађане како би испитали њихово познавање значаја науке у савременом свету. За неколико месеци Велико ратно острво ће постати Галапагос на четири дана како би основци, средњошколци и студенти могли да истражују разнолике животне форме по узору на британског научника. Дарвинов лик и дело ће бити представљени и у Ноћи музеја у мају, а биће организован и Дечији октобарски салон на којем ће бити приказани дечији радови на тему разноликости живота.