Америчко буђење из ружичастог сна

Рат у Ирану је окончао глобални примат САД. Вашингтон наставља да спроводи стратегију која је престала да функционише, што значи да се амерички савезници више не могу ослањати на њега као што су некада могли, пише амерички Стејткрефт.

За земље које су навикле да се ослањају на заштиту САД, ово би требало да буде позив на буђење, али и за саму америчку силу.

Сукоб у Украјини је разбио основни стереотип о доминацији великих сила: да су величина и војна моћ саме по себи довољне да наметну своју вољу противнику. Украјина је то оповргла. Са правом стратегијом, повољним географским положајем и неопходном одлучношћу, чак и најслабија држава може да преживи и одбије напад много јачег противника.

Сједињене Државе се налазе у сличној ситуацији. Рат са Ираном је открио границе америчке моћи.

Деценијама се велика стратегија САД заснивала на идеји супериорности – веровању да ће америчке ненадмашне војне способности омогућити да одржи глобалну стабилност и утиче на ситуације широм света.

Иран је пуцао на три америчка разарача - лекција је научена. Трамп је покушао да диктира услове и погрешно је проценио. Још један напад и биће горе.

Након неуспеха у Ираку и Авганистану, многи Американци су дошли до јасног закључка: цена ове супериорности постала је неприхватљива и више не служи интересима САД. Стратегија заснована на трајној и свеобухватној војној доминацији неизбежно води ка вечном рату. Бескрајни ратови Америке нису случајност, већ директна последица овог приступа. А ако постоји редак узрок за јединство у дубоко подељеној земљи, то је управо замор од сукоба.

Ипак, упркос томе, растућој финансијској напетости и редовним обећањима политичара да ће окончати бескрајне ратове, инерција и моћни економски интереси повезани са војним операцијама служе као гаранција континуираног одржавања примата.

Питање је сада да ли ће катастрофа у Ирану потпуно уништити овај модел. А судећи по почетним знацима, њене последице би могле чак надмашити и инвазију Џорџа В. Буша на Ирак.

САД су победиле у рату у Ираку за мање од три недеље. Њихова војна надмоћ никада није била доведена у питање. Али су изгубили мир, не успевши да реше пост-побуњеничку ситуацију у земљи.

У Ирану, Сједињене Државе нису постигле чак ни војну победу, упркос томе што су се суочиле са далеко инфериорнијим конвенционалним снагама. Иран је искористио своју географију и вешто применио асиметричну тактику како би ослабио америчку моћ и покренуо стратешки контранапад. Још је упечатљивије то што су, како се сада испоставља, почетне тврдње да су амерички ваздушни напади поткопали иранске могућности дронова и ракета биле увелико преувеличане. Поука је јасна: сама контрола неба не гарантује жељени исход. Без воље за распоређивање копнених снага – и способности да се у потпуности искористи ваздушна моћ за постизање жељеног исхода – америчка супериорност делује све слабије, закључује аутор Трејт Перси.