Ценовници за календар не хају

Копаоник – Пет дана непрестане вејавице и формирање снежног покривача висине 65 сантиметара мало су поправили биланс овогодишње зимске сезоне на Копаонику. Јер, после гужве у време новогодишњих празника и школског распуста, хотели на овој планини су две седмице били полупразни – овдашњи туристички посленици процењују да је било тек око три-четири хиљаде гостију, чему је понајвише допринело помањкање снега.

Међутим, да није такозваног конгресног туризма, ни нове падавине не би ка Копаонику покренуле већи талас љубитеља планине и скијања. Само је током минуле суботе и недеље на стазама било уобичајене гужве, па се намеће питање да ли Копаоник, са 22 жичаре у систему, 40 километара уређених стаза за алпско и двадесет за нордијско скијање и са амбицијама да конкурише европским зимским центрима, постаје, што се правих скијаша тиче, „планина за викенд“, а питање је да ли ће и колико дуго и у тој сведеној функцији моћи да опстане. Јер, цене услуга су овде остале углавном замрзнуте на високом „оконовогодишњем“ нивоу, који је прихватљив само за оне, углавном домаће госте, који не питају за цену боравка у овој престижној зимској дестинацији. Тако вас, по тарифама које важе за поменути шпиц сезоне, трошкови чекају још у подножју, недалеко од Јошаничке Бање. Монтери ланаца за аутомобилске гуме за своју услугу траже од 1.000 до 1.500 динара, а ако сте у нужди да од њих и купите ланце, рачун може да досегне и читавих 5.000 динара. Горе, у ски-центру, мештани поткопаоничких села чишћење снега на паркинг простору ширине и дужине аутомобила наплаћују око 1.000 динара. Додуше, цене смештаја нешто су у овом периоду ниже: рецимо, полупансион у „Гранду“ стаје 5.500 динара по особи, а најам двокреветног апартмана око 4.000 динара.

Посебна прича су цене јела и пића у такозваној ванпансионској потрошњи, које су неколико пута више на врху планине него у подножју, па кафа у бару „Гранда“ стаје 170 а чај 180 динара, пиво „мало домаће“ 180, а страно и до 300 динара... Ни други нису јефтинији, посебно у колибама, бифеима покрај скијашких стаза, где је порција ћевапа од 700 динара најјефтиније што се може појести са роштиља. Иако се представници ЈП „Скијалишта Србије“ почесто хвале да су цене ски-карата усклађене са европским, јер седмодневни ски-пас сада стаје 8.500 динара, та усклађеност не важи за једнодневну карту која кошта 1.900 или 1.500 динара само за четворочасовно, поподневно коришћење жичара. Уколико жичаре због вејавице не раде у читавом или у делу периода за који сте унапред платили, новац вам неће бити враћен. У поређењу са овим издацима, још као јефтино дође изнајмљивање ски-опреме, за коју је за седам дана потребно издвојити 3.500 динара.

Има и примера другачије пословне логике. У мањим хотелима, попут „Путника“, који је сада у власништву Руса Слипена Чука, седмодневни аранжман стаје 17.000 динара по особи, а у тамошњем бару кафу наплаћују 50 динара, као и чај.

– Да смо повукли добар потез, илуструје податак да смо током јануара продали око 1.800 шољица кафе, а у истом периоду лане само две стотине. Али, нису само високе цене једини разлог што некадашњи гости Копаоника све чешће одлазе у зимске центре других, нарочито суседних земаља. На Копаонику сада нема „газде“, нема усклађене туристичке политике у рецимо сајамским наступима према иностраним туристичким агенцијама, коју би, рецимо, водила копаоничка туристичка организација. Ето, овде сада нема Енглеза којих је прошле године било по две стотине у смени... Представници тамошњих агенција нису имали са ким да преговарају од када су хотели „Генекса“ приватизовани – тврди за „Политику“ Андрија Јеремијевић, директор хотела „Путник“.

Мирољуб Дугалић

-------------------------------------------

Одзвонило страху од моторних санки

Има на Копаонику и ствари које без дилеме заслужују похвалу: стазе су пословично добро уређене а обновљен је и систем жичара чији је капацитет знатно увећан. Такође, полиција је успела да уведе ред на скијалишту, да сузбије „трке“ власника снажних санки на скијашким стазама, па смучари сада не страхују за властиту безбедност.