Фараонова утопија

Као што је познато, историја уме често да буде немилосрдна према владарима који су радикално мењали свет, а милосрдна према неким много мање значајним личностима које, својим деловањем, нису оставиле великог трага. Занимљиво је да се прича која следи догодила у старом Египту, пре скоро три и по хиљаде година. Ових дана објављено је да је мумија младог фараона Тутанкамона, која је откривена 1922. године којој се свет дивио, уз све оне тоне злата нађене у његовој недирнутој гробници, засад јединој таквој од свих египатских фараона – посебно заштићена да се не би распала због присуства многобројних посетилаца.

Наиме, "златни дечко", како је одмила Тутанкамон назван, изазивао је највећу пажњу посетилаца у Долини краљева да се хитно морало нешто предузети. Злато које је, кад је пронађено, задивило екипу Хаурда Картера, а данас још више задивљује свет, на безбедном је месту у Египатском националном музеју у Каиру, али у његовој су се гробници све више скупљале бактерије нових посетилаца, које су могле да га униште. Баш као што су бактерије, кад је гробница откривена, усмртиле целу екипу истраживача.

Тутанкамон је живео у једном од најдраматичнијих времена у староегипатској историји. Његов таст, по многима можда и oтац, син једне од конкубина, управо је био убијен због својих верских и друштвених реформи. У животу је остала његова лепа жена, чувена Нефертити, а њен генијални и ружни супруг сахрањен је тако да се дуго није знало ни за његову гробницу. Чак је сасвим избрисан из египатске историје. Његово постојање случајно је откривено у овом веку, иако он спада међу најзначајније египатске фараоне.

Све је почело изненада кад се млади фараон Аменофис Четврти

попео на престо после смрти свог оца Аменофиса Трећег. Египтолози се још споре шта се догодило у глави младог фараона кад је донео далекосежну одлуку, не само за оно време, већ мерено и данашњим аршинима. Била је то права револуција.

Згранут лажима и разним другим неподопштинама тебанских свештеника који су, заправо, имали сву власт у земљи, одлучио се на радикалан корак. Одузео им је сву власт, привилегије и огромна имања која је поделио сиромашним сељацима. Није се на томе зауставио. Увео је у египатску религију новог Бога Атона, што у преводу значи "Сунчев диск", уместо до тада неприкосновеног Амона који је столовао у Теби. Потом је променио и главни град свог огромног царства, и за себе и своју лепотицу изградио потпуно нови град на западној обали Нила. И то је била невиђена јерес.

На основу архитектонских реконструкција да се закључити да је град био велелепан. Фараон се, за разлику од својих претходника, свако јутро њим слободно шетао са Нефертити и својим кћерима, пошто званичног мушког наследника није имао. Због тога појава Тутанкамона на престолу и његово порекло изазивају толике недоумице.

Отишао је још даље. Променио је чак и своје име у Ехнатон, што значи "Атон то жели", и све његове кћери имале су у имену реч Атон. Толико је обожавао свог сунчаног Бога да се на многим фрескама види царска породица обасјана благотворним зрацима. Био је то једини Бог коме се клањао и захваљивао. Зато бисмо с правом могли рећи да је био први монотеиста и утописта у светској историји, али и први побуњеник против устаљеног реда и поретка, и то у старом Египту где је све миленијумима било устаљено и статично, захваљујући чему је толико био дуговечан.

У прво време сви су били задовољни (сем, наравно, тебанских свештеника) и све је цветало, нарочито уметност. Први пут, уметницима је било дозвољено да фараона и све друго сликају онако како виде, захваљујући чему су сачуване фреске на којима се види ружни фараон, с готово женским грудима, ружном главом, и још ружнијим телом.

Данас би рекли: "Није све у лепоти!" Ехнатонов пример то, очито, показује пре него што смо дошли до ове изреке. Написао је једну од најлепших ода, не само у египатској књижевности, која је ушла у све уџбенике литературе и која је, по некима, касније утицала на јудејску литературу.

Али, јерес не прихватају ни данашња, демократски далеко развијенија друштва. Јеретик је сумњив и кад ништа не уради, што је најбоље показала инквизиција. Наравно да је и Ехнатон био не само сумњив већ и прокажен. Незадовољни тебански свештеници чекали су свој тренутак за освету. Не зна се шта се, заправо, догодило, али били су незадовољни и они којима је дао земљу и друштвена права. Уследила је освета, у правом "стаљинистичком" маниру (Стаљин је са познатих фотографија избацивао оне које је претходно убио).

У општем метежу који је уследио после Ехнатоновог убиства, тебански свештеници су, вероватно, нашли најблеђу личност племенитог рода и устоличили је на место фараона. Наравно да је претходно променио име и све остале инсигније – није се више звао Тутанкатон, већ Тутанкамон. Млад и неспособан био је играчка у њиховим рукама, док све није враћено онако како је било, а Ехнатонова велелепна престоница спаљена и сравњена са земљом. Данас је то једна велика равница; никад се не би помислило како се на том месту одигравао један од најзначајнијих догађаја историје. Неко би рекао проба за Француску револуцију.