Суштина глуме је избећи лаж

Неверица и емоције прве су реакције драмског уметника Павла Пекића на вест да је овогодишњи добитник угледне глумачке награде "Милош Жутић" Савеза драмских уметника Србије.

Пекић је награђен за најбоље глумачко остварење изведено у нашим професионалним позориштима од 30. јуна прошле до 30. јуна ове године, за тумачење лика Светозара Ружичића у представи "Покондирена тиква" Јована Стерије Поповића у режији Марка Манојловића, у продукцији Народног позоришта из Кикинде.

– Знао сам да сам један од кандидата за ово високо признање, али да ћу га баш ја добити нисам могао да верујем. Зато је моја радост што сам освојио награду "Милош Жутић" још већа. Имао сам част да упознам Милоша Жутића и да се дивим том савршенству споја глумачке радње, вербалног израза и телесне изражајности. Редитељ Манојловић је ишчитао Стеријину "Покондирену тикву" у новом светлу, а самог Светозара Ружичића желели смо да представимо као јадног залуђеника који искрено жели да тај мрачни свет Србије направи што лепшим – каже Пекић.

Лепо расположење због добијања признања, ипак, није пореметило Пекићеве обавезе. Са лауреатом награде "Милош Жутић" разговарали смо пре почетка пробе представе "После забаве" Тање Илић, у режији Алисе Стојановић у Београдском драмском позоришту. Претходне вечери тумачио је Јозефа у "Амадеусу" који је већ вечерас поново на репертоару БДП-а, као педесето, јубиларно извођење.

Павле Пекић, братанац писца Борислава Пекића, одрастао је у средини у којој се неговала љубав према уметности. То је утицало да се од најранијег детињства одлучи за глуму. Факултет драмских уметности у Београду завршио је у класи Владе Јевтовића. До сада је радио у Београдском драмском позоришту, Југословенском драмском позоришту, позоришту "Бошко Буха"... Остварио је запажене улоге у представама "Супарници", "Коштана", "Снежна краљица", "Вирус", "Малајско лудило" "Фредерик или Булевар злочина", "Млетачки трговац", "У Едену, на Истоку".

– Више младих људи који озбиљно носе репертоар београдских позоришта не могу да буду примљени у стални ангажман. Са другим професијама то није случај. У неком смислу то је у реду, тако се функционише на Западу, потписујеш уговоре и када добијеш ангажман ниси осигуран као "бели медвед" и не можеш да кажеш себи "ја нећу ништа да играм ". Разумљиво је зашто је то тако, глума и јесте професија која је нестабилна и за највеће глумце, за праве звезде. Никада нисте сигурни за будућност уколико се не трудите и не радите, али ми живимо у систему који је још далеко од идеалног, тако да немамо ни здравствено, ни социјално осигурање – каже Пекић.

– Суштина глуме је избећи лаж, рећи истину. Механизам који отвараш – додаје Пекић – тумачењем туђег текста, туђих емоција јесте врло деликатан. Произвести ту емоцију и пласирати је, то је питање истине, питање колико ћу искрено веровати у оно што радим, и који је смисао свега тога – наглашава Пекић.

– Живимо у добро познатом систему – додаје саговорник – сви знамо основну историју, да овде практично никада није могао да се формира аристократски слој. Када кажем аристократски, не мислим у пежоративном смислу, мислим на генерације оних који су зарадили да могу да се школују у добрим школама, да рађају децу и да их васпитавају у складу са правилима Европе. Код нас се то није континуирано дешавало… једна-две генерације успеју у томе, онда дође револуција, преврат, смењују се владари, као да смо по величини Индија или САД. Али, то је наш усуд.