Стрес на радном месту води до инфаркта

Нервозни шеф који запослене тера да раде „од јутра до сутра”, страх од губитка радног места, пресија да неће моћи да заврше задате обавезе, борба са конкуренцијом зарад боље плате само су неке од ситуација које изазивају велику количину стреса код Београђана, које стручњаци сматрају основним фактором ризика за настанак појединих обољења.

Најновије истраживање у Канади показало је да стрес на послу не повећава само опасност од појаве кардиоваскуларних болести, већ да утиче и на даље погоршање здравља пацијента, који се после тих болести врате на посао.У овој студији испитано је 970 људи од 35 до 59 година, који су једном доживели инфаркт и после опоравка се вратили на посао, а утврђено је да је више од 200 испитаника доживело и други срчани удар.

Слична испитивања нису рађена у српској престоници, али лекари упозоравају да би последице такве анализе биле поражавајуће. Неке анализе указују да се због нагомиланог стреса на послу у Европској унији догоди 48.000 извршених и готово пола милиона покушаних самоубистава, док незванични подаци Европске агенције за сигурност на раду и заштиту здравља указују да је он присутан код сваког трећег радника. У Луксембургу је 17 одсто одсуства са посла у комерцијалном сектору било узроковано овим проблемом, а у Швајцарској је 14 одсто радника са дужим раздобљима изостанка са посла потврдило да је мотив –стрес.

Др Синиша Павловић, директор Поликлинике Клиничког центра Србије и доскорашњи директор Института за кардиоваскуларне болести КЦС-а, каже да верује у то да је стрес на радном месту један од окидача за настанак тешких обољења и да се последњих деценија повећава број млађих људи који су доживели инфаркт и озбиљне здравствене проблеме.

– Пракса показује да је много грађана изложено стресу више него што то могу да истрпе. Дугогодишња криза, претходни ратови и додатна тензија на радном месту са великим очекивањима послодаваца чини да се тај стрес временом акумулира што може да доведе до поремећаја срчаног ритма – истакао је др Павловић.

Истраживања показују да трећина људи између 25. и 44. године као главни узрок стреса у животу види свој посао. Интересантно је да радно окружење узрокује напетост код чак 30 одсто мушкараца, док је код жена тај проценат двоструко мањи. Лекари медицине рада објашњавају да тензија на послу смањује продуктивност радника, узрокује несаницу и повреде на послу, али и да повећава ризик од појаве многих обољења.

Они који су стално под великим притиском – било да раде у фабрици, канцеларији, или да се баве јавним позивом – истичу да им већу количину стреса најчешће изазиванеки неразумни захтев надређених, недостатак комуникације са колегама, брига о томе да ли ће задржати столицу, као и стављање у ноћне смене и добијање мале плате која не одговара ономе колико заправо раде. Најчешћи психички симптоми „стресних радника”су лоше памћење, стрепња, напетост, туга, раздражљивост, импулсивност, брзе промене расположења, слаба пажња и отежана концентрација.

Др Зоран Ђурић, неуропсихијатар и психотерапеут, наглашава да је стрес на радном месту „одговоран”, осим за појаву инфаркта, и за јављање хипертензије, спонтаних побачаја, психијатријских проблема, психосоматских реакција...

– Код нас у фирмама веома често имате ситуацију да узак круг људи, или чак једна особа, одлучује о судбинама стотина запослених. Не постоје инструменти да се човек супротстави разним тортурама уколико до њих дође, па су остављени на милост и немилост самовољи лидера. При том, нико не сме јавно да призна да трпи стрес на послу, док у поверењу истичу да је то нешто што их тишти – рекао је др Ђурић.

Израелски научници су открили да особе које су на радном месту изложене утицају стреса имају веће шансе за оболевање од дијабетеса типа два, док су научници у стручном часопису „Психосоматска медицина” објавили даова врста стресаизазива поремећај сна и смањење плодности. И док се ранијих деценија увекговорило да су најстресније професије хирурга, пилота, менаџера и новинара, сада то више није случај.

– Много се захтева од радника било које професије. И онај радник који управља скупом машином и има само задатак да притиска дугме сада је под стресом јер га је страх да се уређај не поквари. Код оних који раде у канцеларији имамо синдром „затрпаног стола” где се запосленом стално задају тешки послови па он више не може да издржи притисак. Позитивно је то што компаније уводе антистрес програме – сматра Вера Божић-Трефалт, директорка Управе за безбедност и здравље на раду Министарства рада и социјалне политике.

Лош утицај хроничног стреса на послу могуће је смањити вежбањем, довољном количином сна и правилном исхраном, а стручњаци кажу да би помогла и која сеанса код психијатра. Саветује се избегавање жучних расправа с колегама, вежбање техника опуштања и позитивно размишљање.

Данијела Давидов-Кесар

--------------------------------------------------------

Антистрес програм као лек

У Дому здравља „Стари град” редовно се организују антистрес програми, за које лекари кажу да су веома посећени. Др Мирјана Мићовић, пи-ар ове установе, објашњава да се он састоји од групних сеанси и вежби.

– Људи су презадовољни резултатима. Многи су успели да смање стрес, регулишу крвни притисак и умање повишен ниво шећера у крви – каже наша саговорница.