Нова позоришна естетика на видику

Актуелни селектор 71. Стеријиног позорја у Новом Саду глумац Светислав Гонцић одабрао је осам представа за такмичарску селекцију. У традиционалном термину од 26. маја до 3. јуна у Српској Атини престижна стеријанска позоришна светковина окупиће селектоване представе, уметнике и публику под слоганом „Наше приче – сећања и страдања”. Представе које, како тврди селектор, поред тога што имају изузетне уметничке квалитете, на најбољи начин успостављају комуникацију са публиком.

Светислав Гонцић у разговору за „Политику” говорио је о свом критеријуму за одабир селектованог програма најпрестижнијег театарског скупа домаће драме у нас. Недоумицама и утисцима које је стекао између два фестивалска издања.

– Oсновна улога Стеријиног позорја јесте да приказује, негује и подстиче стварање домаће драме, наслањајући се и на нашу традицију, али и на наша савремена дела. Гледајући велики број предложених представа које испуњавају овај критеријум, покушао сам да пронађем неку повезујућу нит и пронашао сам је у потреби да испричамо приче и да се бавимо темама које нас се тичу, заправо оно што спаја све нас. У том оквиру, разноликост тема, редитељског приступа, жанровске одређености, та какофонија која представља највећу вредност савремене уметности, спаја се у нашим драмама и нашим причама – каже Светислав Гонцић.

И потцртава:

– Било да су тужне, болне и опомињуће, или веселе и самокритичне, све су то наше, овдашње приче, у којима се као публика, али и као позоришни ствараоци, препознајемо и проналазимо. Када се већ оформила селекција, у свим представама, као и у већини наших прича, проналазио сам заправо сећања и страдања. Наша сећања и наша страдања. Зато је та реч „наш” више од обичног придева. Јер Стеријино је наш фестивал. И на нама је да га чувамо и негујемо, као што он већ више од 70 година чува и негује наше позориште.

Избор представа званичне селекције 71. Стеријиног позорја је скуп различитих позоришних поетика и размишљања. Селекција коју сте предложили Ваш је лични поглед на протеклу сезону. Које дилеме су вас мучиле при избору представа?

Селектор, као и само Стеријино позорје не може ни на који начин да утиче на позоришну продукцију сезоне. Зато и јесте доста компликован, али и на неки начин једноставан задатак. Моје полазиште није била тема, није био унапред утврђен концепт. Полазиште је једино био критеријум добре представе у свим њеним аспектима, а то значи пре свега добар текстуални предложак, добра режија и глума. Све је увек субјективно, а ја сам се трудио да будем што је могуће више објективан.

Који је заједнички именитељ позваних представа? Шта ћемо и зашто гледати на предстојећем Позорју?

Уочио сам гледајући предложене представе које су настале на домаћем драмском тексту четири различита позоришна приступа. Прво су нова читања наше драмске класике, затим нове драматизације наших класичних аутора, наравно представе настале по савременим драмама и ауторски пројекти. Све ћемо то имати прилике да видимо на Стеријином позорју. То је основни оквир. Опет, заједнички смисао није унапред задат, али у односу према личном ставу према стању у нашем театру, свако може поставити слику којом би дефинисао продукцију прошле године. Морамо имати у виду да је ово само део продукције, окренут домаћем тексту, тако да је учитавање смисла веома занимљив поступак, подложан замци пристрасне потврде.

Ко је ове године тај или та уметничка личност која се посебно издвојила?

За мене се издвојила још увек жива вера у позориште и ипак, без обзира на различите околности, велика продукција одличних представа. Мени је најзначајније да су се појавили нови драмски текстови, па чак и ако нису у селекцији, јер се тако засигурно потврђује креативни потенцијал који полако, али сигурно, преузима сцену. Кроз теме, кроз синтаксу, кроз режију и глумце, модерну визуализацију, можемо да потврдимо да је нова естетика на видику. Ново време је сада видљиво супротстављено администрирању естетике прошлог времена, што је врло значајно. У стратешком смислу, уметничка личност је младост.

Добра представа настаје у различитим организационим моделима. Којим „границама” сте се руководили при избору селекције?

Уметност не познаје границе. А различити организациони модели позоришта ипак имају заједнички именитељ: сви раде у овом времену и обраћају се данашњој публици. Руководио сам се искључиво уметничким критеријумима, препознавајући капацитете у којима се ради и њихова ограничења. Међутим, чак и ако постоје структурална ограничења, не морају увек да буду спутавајућа за добру представу.

У интервалу између два позоријанска издања одгледали сте више од 40 представа. Каква је, по Вашем мишљењу, слика позоришне Србије? Шта је у фокусу сценског израза који сте гледали између два Позорја?

Потреба да се из визуре обичног, малог човека испричају још неиспричане приче које нас муче, тиште или усрећују. Бар на тренутак. Бар на два сата у мраку позоришне сале. Очекујем да ће се овај простор развијати, али мора да се развија и однос према ритуалу театра, сама структура, више разговора, више полемика. Осим дистрибуције културних садржаја за конзумацију тренутног друштвеног формата, мора се истраживати нов простор, оно што је будућност.

На чему почивају нова драмска истраживања? Где је позориште данас?

На разним странама. Испитује своје могућности и своју снагу, што је јако добро. Враћа се поново у прошлост, покушавајући да проникне у тајне великих аутора, третира гледаоца као учесника представе, успоставља дијалог, рушећи и померајући рампу, приближавајући се гледаоцу, још више се прожима са савременим визуелним уметностима... Свуда је позориште, па и у преиспитивању себе самог и модела функционисања, као стални подсетник, као идеја водиља која дефинише друштво, разбија заблуде и застареле мериторне концепте. На врху таласа стварности је култура, обликујући како сам талас, тако и где ће талас ударити. Ако култура није испред друштва, онда је то животарење.

Ко су Ваши позоришни фаворити? Које позориште вас посебно узбуђује?

Свако које ствара услове за слободну, маштовиту игру глумаца, истраживачко, живо позориште, увек младо позориште, позориште које светло креативности, пламен стваралаштва дели са публиком.