Nova pozorišna estetika na vidiku

Aktuelni selektor 71. Sterijinog pozorja u Novom Sadu glumac Svetislav Goncić odabrao je osam predstava za takmičarsku selekciju. U tradicionalnom terminu od 26. maja do 3. juna u Srpskoj Atini prestižna sterijanska pozorišna svetkovina okupiće selektovane predstave, umetnike i publiku pod sloganom „Naše priče – sećanja i stradanja”. Predstave koje, kako tvrdi selektor, pored toga što imaju izuzetne umetničke kvalitete, na najbolji način uspostavljaju komunikaciju sa publikom.

Svetislav Goncić u razgovoru za „Politiku” govorio je o svom kriterijumu za odabir selektovanog programa najprestižnijeg teatarskog skupa domaće drame u nas. Nedoumicama i utiscima koje je stekao između dva festivalska izdanja.

– Osnovna uloga Sterijinog pozorja jeste da prikazuje, neguje i podstiče stvaranje domaće drame, naslanjajući se i na našu tradiciju, ali i na naša savremena dela. Gledajući veliki broj predloženih predstava koje ispunjavaju ovaj kriterijum, pokušao sam da pronađem neku povezujuću nit i pronašao sam je u potrebi da ispričamo priče i da se bavimo temama koje nas se tiču, zapravo ono što spaja sve nas. U tom okviru, raznolikost tema, rediteljskog pristupa, žanrovske određenosti, ta kakofonija koja predstavlja najveću vrednost savremene umetnosti, spaja se u našim dramama i našim pričama – kaže Svetislav Goncić.

I potcrtava:

– Bilo da su tužne, bolne i opominjuće, ili vesele i samokritične, sve su to naše, ovdašnje priče, u kojima se kao publika, ali i kao pozorišni stvaraoci, prepoznajemo i pronalazimo. Kada se već oformila selekcija, u svim predstavama, kao i u većini naših priča, pronalazio sam zapravo sećanja i stradanja. Naša sećanja i naša stradanja. Zato je ta reč „naš” više od običnog prideva. Jer Sterijino je naš festival. I na nama je da ga čuvamo i negujemo, kao što on već više od 70 godina čuva i neguje naše pozorište.

Izbor predstava zvanične selekcije 71. Sterijinog pozorja je skup različitih pozorišnih poetika i razmišljanja. Selekcija koju ste predložili Vaš je lični pogled na proteklu sezonu. Koje dileme su vas mučile pri izboru predstava?

Selektor, kao i samo Sterijino pozorje ne može ni na koji način da utiče na pozorišnu produkciju sezone. Zato i jeste dosta komplikovan, ali i na neki način jednostavan zadatak. Moje polazište nije bila tema, nije bio unapred utvrđen koncept. Polazište je jedino bio kriterijum dobre predstave u svim njenim aspektima, a to znači pre svega dobar tekstualni predložak, dobra režija i gluma. Sve je uvek subjektivno, a ja sam se trudio da budem što je moguće više objektivan.

Koji je zajednički imenitelj pozvanih predstava? Šta ćemo i zašto gledati na predstojećem Pozorju?

Uočio sam gledajući predložene predstave koje su nastale na domaćem dramskom tekstu četiri različita pozorišna pristupa. Prvo su nova čitanja naše dramske klasike, zatim nove dramatizacije naših klasičnih autora, naravno predstave nastale po savremenim dramama i autorski projekti. Sve ćemo to imati prilike da vidimo na Sterijinom pozorju. To je osnovni okvir. Opet, zajednički smisao nije unapred zadat, ali u odnosu prema ličnom stavu prema stanju u našem teatru, svako može postaviti sliku kojom bi definisao produkciju prošle godine. Moramo imati u vidu da je ovo samo deo produkcije, okrenut domaćem tekstu, tako da je učitavanje smisla veoma zanimljiv postupak, podložan zamci pristrasne potvrde.

Ko je ove godine taj ili ta umetnička ličnost koja se posebno izdvojila?

Za mene se izdvojila još uvek živa vera u pozorište i ipak, bez obzira na različite okolnosti, velika produkcija odličnih predstava. Meni je najznačajnije da su se pojavili novi dramski tekstovi, pa čak i ako nisu u selekciji, jer se tako zasigurno potvrđuje kreativni potencijal koji polako, ali sigurno, preuzima scenu. Kroz teme, kroz sintaksu, kroz režiju i glumce, modernu vizualizaciju, možemo da potvrdimo da je nova estetika na vidiku. Novo vreme je sada vidljivo suprotstavljeno administriranju estetike prošlog vremena, što je vrlo značajno. U strateškom smislu, umetnička ličnost je mladost.

Dobra predstava nastaje u različitim organizacionim modelima. Kojim „granicama” ste se rukovodili pri izboru selekcije?

Umetnost ne poznaje granice. A različiti organizacioni modeli pozorišta ipak imaju zajednički imenitelj: svi rade u ovom vremenu i obraćaju se današnjoj publici. Rukovodio sam se isključivo umetničkim kriterijumima, prepoznavajući kapacitete u kojima se radi i njihova ograničenja. Međutim, čak i ako postoje strukturalna ograničenja, ne moraju uvek da budu sputavajuća za dobru predstavu.

U intervalu između dva pozorijanska izdanja odgledali ste više od 40 predstava. Kakva je, po Vašem mišljenju, slika pozorišne Srbije? Šta je u fokusu scenskog izraza koji ste gledali između dva Pozorja?

Potreba da se iz vizure običnog, malog čoveka ispričaju još neispričane priče koje nas muče, tište ili usrećuju. Bar na trenutak. Bar na dva sata u mraku pozorišne sale. Očekujem da će se ovaj prostor razvijati, ali mora da se razvija i odnos prema ritualu teatra, sama struktura, više razgovora, više polemika. Osim distribucije kulturnih sadržaja za konzumaciju trenutnog društvenog formata, mora se istraživati nov prostor, ono što je budućnost.

Na čemu počivaju nova dramska istraživanja? Gde je pozorište danas?

Na raznim stranama. Ispituje svoje mogućnosti i svoju snagu, što je jako dobro. Vraća se ponovo u prošlost, pokušavajući da pronikne u tajne velikih autora, tretira gledaoca kao učesnika predstave, uspostavlja dijalog, rušeći i pomerajući rampu, približavajući se gledaocu, još više se prožima sa savremenim vizuelnim umetnostima... Svuda je pozorište, pa i u preispitivanju sebe samog i modela funkcionisanja, kao stalni podsetnik, kao ideja vodilja koja definiše društvo, razbija zablude i zastarele meritorne koncepte. Na vrhu talasa stvarnosti je kultura, oblikujući kako sam talas, tako i gde će talas udariti. Ako kultura nije ispred društva, onda je to životarenje.

Ko su Vaši pozorišni favoriti? Koje pozorište vas posebno uzbuđuje?

Svako koje stvara uslove za slobodnu, maštovitu igru glumaca, istraživačko, živo pozorište, uvek mlado pozorište, pozorište koje svetlo kreativnosti, plamen stvaralaštva deli sa publikom.