Посртање црногорског банкарства

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Мере Владе Црне Горе, Централне банке па и евентуална помоћ од међународних финансијских институција тешко да ће у скорије време подићи макар на „слабашне ноге” поклекло црногорско банкарство, након удара првог таласа међународне економске кризе.

Подаци о пословању црногорских банака нерадо саопштавају банкари, па и влада. Удружење банкара саопштило је да су минус укњижиле четири банке – „Хипо Алпе Адрија”, која је у Црну Гору пре четири године ушла са 50 милиона евра властитог капитала, „Фирст фајненшел” банка са Кипра, „ИБМ” банка из „Атласмонт групе” и „Прва банка”, којој је влада, пре два месеца, дала помоћ од 44 милиона евра кредита за спасавање ликвидности.

Последице првог удара „економског цунамија” приморале су Владу Црне Горе на ванредне мере за очување стабилности банкарског система.

„Примарни интерес црногорске владе је очување стабилности банкарског система” оценио је премијер Мило Ђукановић. „У наредном периоду морамо пуно радити на обнови поверења клијената банака, како би депозити изашли из сефова и сламарица, вратили се у банкарски систем и на рачуне и били у функцији обнове динамичног раста црногорске економије”, додао је.

Он истиче да „ако депоненти износе депозите из банака и када им они нису неопходни, и ако процењујемо да много више новца има код међународних банака и приватних инвеститора него што су спремни да уложе, онда имамо кризу поверења”.

Удружење банака недавно је предложило да се половина обавезних резерви из иностранства држи код домаћих банака. Такав предлог ЦНБ не прихвата и саопштава да „обавезне резерве које ЦНБ држи у иностранству не могу бити депоноване код домаћих банака, јер би то било кршење закона”.

Занимљиво је да према прелиминарним подацима, добит Централне банке Црне Горе биће 29 милиона евра за прошлу годину. То је, како тврде „мајстори за паре”, знатно више него укупна добит свих 11 црногорских пословних банака.

Црногорске пословне банке у обавезној резерви код ЦБЦГ имају тренутно 240 милиона евра. Камата коју им исплаћује ЦБЦГ је један одсто. Уколико посегну за својим новцем из обавезне резерве, Централној банци су дужни да плате пет пута већу камату него што ова даје њима.

Вест која је управо „допрла” у Црну Гору је да ће Немачка развојна банка, одобрити у првој половини године за три црногорске банке кредит вредан 50 милиона евра, за који ће држава дати неопходне гаранције.

Из Министарства финансија најављено је да ће влада ове године, кроз гаранције страним финансијским институцијама, обезбедити подршку банкарском сектору вредну 150 милиона евра. Начелник Одсека за управљање дугом и готовином у Министарству финансија Немања Павличић, саопштио да би уговор са Немцима могао бити закључен у марту.

Буџетом за ову годину планирано је да износ владиних гаранција буде 215 милиона евра, а не како је првобитно најављено 65,5 милиона евра. Покрет за промјене предложио је да се за државне депозите убудуће расписује конкурс, како не би били коцентрисани у једној банци.

„На тај начин депозити неће моћи бити скривани, као што је показао извештај Државне ревизорске институције”, тврди посланик ПзП-а Зарија Пејовић.

Извор близак влади нам је рекао да је кабинет Ђукановића одбио да, за сада, тражи помоћ од Међународног монетарног фонда и Светске банке, истичући како су „искуства неких земаља показала да се држава може лакше развијати ако се не придржава процедура и контролних механизама које намећу ове међународне финансијске организације”. Влада ће гледати, тврди овај извор, да се задужи код Европске инвестиционе и Немачке развојне банке, а ако се покаже да је то недовољно за покривање буџетског дефицита, у крајњој ће се линији обратити ММФ-у и Светској банци.