Трећа ревизија нефинансијског аранжмана између Србије и ММФ-а

Званични разговори представника Републике Србије са мисијом ММФ-а одржани су у Београду од 23. априла до петог маја ове године, поводом трећег разматрања (ревизије) спровођења економског програма подржаног актуелним Инструментом за координацију политике (PCI – Policy Coordination Instrument), који је ММФ одобрио Србији децембра 2024. године. Прво и друго разматрање спровођења договореног економског програма окончани су у јуну и децембру прошле године одлукама Извршног одбора ММФ-а о њиховом завршетку.

Инструмент за координацију политике је саветодавног карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрава се земљама које су посвећене реформама и које спроводе снажну и кредибилну економску политику. Он је нефинансијски аранжман намењен земљама чланицама којима не треба финансијска помоћ, већ желе подршку у обликовању и спровођењу економских реформи. Пружа оквир за макроекономску стабилност, потврђује кредибилитет политика и сигнализира посвећеност структурним реформама. Циљ је надзор и потврда успешности спровођења економског програма земље, што инвеститорима шаље позитиван сигнал о сигурности улагања. Користи се за подршку структурисаним реформама, одржавање фискалне дисциплине и јачање економске стабилности. Србија је и раније користила овај инструмент. Омогућава да ММФ доноси редовне оцене о економској ситуацији и адекватности мера које власти спроводе.

Током разговора размотрени су најновија макроекономска кретања, економски изгледи и ризици, као и кључна питања у вези с реализацијом економског програма и напретком у спровођењу реформи. Поред пленарног сусрета у НБС, мисија ММФ-а разговарала је с министром рударства и енергетике Србије, министром финансија Србије, председником Владе Србије и председником Републике Србије.

Мисија ММФ-а након завршетка разговора издала је званично саопштење, објављено на његовом сајту.

Наведено је да се, попут других земаља, Србија суочава са знатним неповољним ефектима рата на Блиском истоку. Рат утиче на економију преко виших цена енергије и веће неизвесности, што се негативно одражава на приватне инвестиције и потрошњу. Очекује се да ће раст износити изнад два процента у 2026. и потом се убрзати на четири процента у 2027, уз подршку реалних пораста дохотка, нових извозних капацитета у прерађивачком сектору, опоравка пољопривредне производње, инвестиција у инфраструктуру и енергетику, као и туризма повезаног с изложбом Експо.

Инфлација је остала умерена, чему су допринели привремено смањење акциза на гориво и досадашњи незнатан утицај постепеног укидања контрола маржи и цена хране и основних потрепштина. Захваљујући слабијим од очекиваних притисака цена хране по основу фазног укидања контроле маржи и цена, очекује се да ће просечна инфлација бити нижа него у извештају из априла, на нивоу од 3,5 процената у 2026. и 4,5 процената у 2027. Према прогнозама, инфлација би требало привремено да премаши горњу границу циљаног опсега НБС крајем 2026, као ефекат трансмисије виших цена енергије, постепеног враћања маржи које су дистрибутери хране изгубили док су контроле биле на снази, као и повишене инфлације услуга након недавних повећања зарада. У 2027. широка потрошња у вези с изложбом Експо допринеће ценовним притисцима, али се очекује да ће се инфлација вратити у циљани опсег НБС до средине године.

Изнето је да се пројекција суочава с неуобичајено високим нивоом неизвесности. Даља ескалација сукоба на Блиском истоку и последични додатни поремећаји на тржишту енергије – што представља потенцијалан неповољан сценарио – подразумевају знатне ризике да би раст могао да буде нижи, а инфлација виша од пројектованих нивоа. Поновно интензивирање политичких тензија у земљи или кашњења у решавању питања НИС-а могли би да се додатно негативно одразе на економију.

ММФ наводи да снажни „бафери” Србије – умерени јавни дуг, високе девизне резерве и стабилан банкарски систем – пружају чврсту основу за превазилажење поновљених шокова. Задржавање разборитих и предвидивих макроекономских политика и даље је од суштинског значаја за очување кредибилитета и ублажавање ризика. Смањења акциза на гориво требало би, по препоруци ММФ-а, укинути у блиској будућности. Монетарна политика треба да остане опрезна и можда ће морати да се пооштри уколико се виши трошкови енергије преточе у шире порасте цена, на пример, кроз пораст зарада или виша дугорочна инфлаторна очекивања.

У неповољном сценарију знатног и упорног повећања цена нафте, Србија би применила додатне привремене и циљане мере како би подржала несметано макроекономско прилагођавање и заштитила угрожена домаћинства. Власти у Србији настојале би да ове трошкове уклопе у горњу границу фискалног дефицита од три процента БДП-а, кроз даљу реприоритизацију капиталне потрошње.

Србија ради на реализацији фискалних и структурних реформи. Власти су објавиле прву актуарску анализу пензионог система и припремају свој први извештај о пореским расходима, паралелно с имплементацијом кључних препорука из прошлогодишње Евалуације фискалне транспарентности коју је ММФ спровео. ММФ подржава Пореску управу Србије у решавању проблема недовољног броја запослених, унапређењу дигитализације и јачању поштовања прописа у вези с ПДВ-ом, а такође пружа техничку помоћ у области унапређења управљања јавним инвестицијама, што би требало да омогући да систематска анализа трошкова и користи свих нових пројеката јавних инвестиција буде основа за транспарентан и делотворан избор пројеката. Брзо измирење унутрашњих доцњи и мере за спречавање нових доцњи у Путевима Србије од кључног су значаја.

У енергетском сектору, недавна побољшања управљања треба очувати, док је неопходан бржи напредак у реформи државних предузећа у циљу повећања ефикасности, нарочито док се Србија припрема за велика улагања у енергетику, упозорава ММФ. Годишња индексација тарифа за домаћинства према инфлацији, у складу с међународном праксом, подржала би финансијску одрживост енергетских државних предузећа. Јачање дисциплине плаћања дужника према енергетским предузећима питање је социјалне правичности и од пресудног је значаја у условима скупље енергије. Нови домаћи порез на угљеник помоћи ће Србији да се прилагоди ЕУ и подржати прелазак на ефикаснију производњу и употребу енергије.

У условима напетог тржишта рада, будући раст све више ће зависити од раста продуктивности, што захтева бржи напредак у побољшању пословног окружења. Приоритети обухватају јачање делотворности правосуђа у привредним предметима, одржавање флексибилности тржишта рада и поједностављење пословне регулативе, издавања дозвола и инспекцијског надзора. Реформе у циљу олакшавања трговине могу додатно подржати интеграцију Србије у европска тржишта, уз допринос смањењу трошкова за потрошаче у Србији, наведено је у саопштењу ММФ-а.

***

Мисија ММФ-а и српске власти постигли су договор на нивоу тима о трећој ревизији у оквиру ММФ-овог Инструмента за координацију политика, који треба да одобри Извршни одбор ММФ-а.

Привредни раст ће се убрзати у односу на 2025, али ће се на њега негативно одразити преливање ефеката рата на Блиском истоку у 2026. У 2027. економске активности ће бити подржане потрошњом повезаном с изложбом Експо. Због виших глобалних цена енергије и примарних производа, очекује се да ће инфлација забележити умерен пораст и привремено премашити горњу границу циљаног опсега НБС на крају 2026, пре повратка у опсег до средине 2027. Монетарна политика треба и даље да остане опрезна и можда ће морати да се пооштри уколико се виши трошкови енергије преточе у дугорочна инфлаторна очекивања и изазову индиректне ефекте.

Наведено је да српске власти остају опредељене за ограничење фискалног дефицита од три процента БДП-а у периоду 2026–2027. и специјална фискална правила о платама у јавном сектору и пензијама. Смањења акциза на гориво уведена у марту и априлу 2026. амортизовала су удар цена нафте, али би их требало укинути у блиској будућности, како би се избегло продужено субвенционисање енергије и очувала фискална одрживост. Српске власти раде на реализацији фискалних и структурних реформи. Систематска примена транспарентне анализе трошкова и користи на све нове пројекте јавних инвестиција представља приоритет. Потребан је бржи напредак у унапређењу пословног окружења како би се убрзао средњорочни раст. Наставиће се интензивне међусобне консултације уз праћење развоја економских услова, како би се обезбедио континуирани напредак ка циљевима програма.

*Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа