СПЦ данас слави Спасовдан

Српска православна црква данас обележава Вазнесење Господње – Спасовдан. Овај празник, обележен црвеним словом у црквеном календару, слави се 40 дана након Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог. На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан врши исто као и на сам Васкрс.

Исус Христос је, три дана након што је распет на крст и сахрањен у гробници, васкрснуо из мртвих и јавио се својим ученицима. Са њима је потом провео 40 дана на земљи, учећи их како да шире веру, након чега их је повео на Маслинску гору и рекао им: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.” Обећао им је Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Подигнутих руку Христос је ученике благословио и почео се узносити на небо, остављајући их да чекају Духа Светога. Апостоли су немо гледали за њим, док није ишчезао из погледа. Тада им се обратише анђели: „Што стојите и гледате? Како сте видели да Господ одлази на небо тако ће Он опет доћи да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја.”

Спасовдан спаја векове, историју и идентитет српског народа

Спасовдан, празник Вазнесења Господњег, заузима посебно место у духовном и културном бићу српског народа. Овај значајан дан није само верски празник, већ је дубоко укорењен у темеље многих наших светиња. Манастири попут Рукумије, Сестрољина, Доброводице и Раванице с поносом славе Спасовдан као своју славу, чувајући предање о узношењу Христа на небеса као централни догађај хришћанске наде.

Поред манастирских капија, Спасовдан снажно пулсира и у срцима градских средина. Многи градови, међу којима се истичу Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње и Чачак, овај дан обележавају као своју крсну славу. Ипак, посебно место у историјском контексту заузима Београд. Српска престоница за Спасовдан везује свој слободарски и државотворни идентитет, сећајући се 1403. године када је деспот Стефан Лазаревић, у време свог највећег успона, прогласио Београд престоницом, а овај велики празник његовом славом.

Историја прослављања Спасовдана у престоници није била без искушења. Након Другог светског рата, доласком комунистичког режима на власт, литије су постале непожељне. Последња предратна литија одржана је 1947. године, када је, према сведочанствима из летописа Вазнесењске цркве, била каменована од стране тадашњих активиста СК-а (Савеза комунистичке омладине Југославије). Убрзо након тога, свако јавно испољавање верског чина је забрањено, прекидајући традицију дугу вековима.

Ипак, дух престонице није било могуће заувек ућуткати. Године 1993, после дугих 46 година мрака и заборава, Спасовдан је поново званично обновљен као градска слава Београда. Када је те године литија поново прошла централним градским улицама, то није била само верска поворка већ симбол повратка идентитету и слободи. Данас, устаљена траса литије кроз Београд представља својеврсну молитвену шетњу која симболично затвара круг, почевши и завршивши се у порти Вазнесењске цркве.

Светиња која дарује наду и исцељење

У престоницу Србије је јуче стигла једна од најзначајнијих хришћанских светиња – Чудесни појас Пресвете Богородице. Реликвију, која се чува у светогорском манастиру Ватопед, посебним летом донео је игуман Јефрем са братством. Данас, патријарх српски Порфирије ће предводити свету литургију, током које ће верници имати прилику да се, као и деловима Часног крста Господњег, поклоне појасу који представља једини лични предмет Мајке Божје сачуван након њеног Успења. Централни догађај манифестације биће славска литија која креће у 19 часова. Поворка ће се кретати од Вазнесењске до Светосавске цркве, чиме ће светиња благословити и освештати београдске улице и тргове.

Долазак ове велике светиње представља изузетан духовни догађај за верни народ, пружајући прилику грађанима да у молитвеном заједништву учествују у прослави великог празника и поклоне се реликвији од непроцењивог значаја.

Многобројна сведочења верника о чудесним исцељењима и дару родитељства везана су за једну од највећих хришћанских реликвија – појас од камиље длаке који је, према предању, својим рукама изаткала сама Пресвета Богородица. Док је носила Господа Исуса Христоса, овим појасом се прекривала, утиснувши у њега благодатну моћ која вековима доноси утеху онима који му приступају са искреном вером и молитвом.

Историја овог знамења чврсто је везана за српску духовну баштину. Управо је кнез Лазар Хребељановић, 1371. године, даровао овај Часни појас манастиру Ватопед на Светој Гори. Од тог времена, ова драгоценост чува се на Атону, где монаси, вођени дубоким поштовањем према Богомајци, негују посебну традицију. Како би верницима омогућили приступ благослову, они освештавају мале траке на самом појасу, које дарују поклоницима као симбол духовног укрепљења и заштите. Овај древни обичај биће настављен и у Србији. У Спомен-храму Светог Саве на Врачару, верници који затраже благослов моћи ће да добију део платнене траке освештане на Часном појасу Пресвете Богородице, чиме се наставља нераскидива нит између светогорског предања и нашег народа.

Спасовдан је више од обичног празника у календару: он је мост који повезује прошлост и будућност, сведочанство о издржљивости вере и културе. Кроз обележавање овог дана, Београд и други српски градови не само да чувају своје верско наслеђе већ обнављају и своју духовну вертикалу. Спасовданска литија тако остаје трајни симбол победе истине над идеолошким стегама, подсећајући да се идентитет једног народа најбоље чува кроз неговање највећих светиња.