Нож

„Нож, жица, Сребреница”, „Чанка под нож”, узвикивали су припадници Покрета „1389” у Новом Саду онога дана када су Албанци у Приштини певали песме припадницима војске коју су звали ослободилачком и коју славе јер верују да им је донела независност.

Ако је до Албанаца у Приштини уопште дошла вест из Новог Сада, свакако су је примили са радошћу. Могли су задовољно да понављају да се по ко зна који пут показало какви су Срби, да је са њима немогуће живети, да су им у генима – нож и клање неистомишљеника. Ако вест и није дошла до Приштевца који дневно живи са 1,5 евра, политичка и интелектуална елита Албанаца са Косова је свакако искористила прилику и све што су узвикивали новосадски демонстранти учинила довољно гласним и видљивим за цео свет. А тај свет углавном верује у стереотип о Србима као лошим момцима.

Већина Срба је сигурна да је свет у заблуди када тако суди о њима. И са правом ће говорити да свет често има двострука мерила када су у питању Срби и народи са којима су се они сукобљавали у последњој деценији 20. века. Да једне злочине види и суди им, а да пред другима затвара очи и не кажњава их.

Нема никакве сумње да Покрет „1389” мисли управо овако и да је бескрајно сигуран да је патриотскији од већине Срба. Право је Покрета „1389” да мисли и верује шта год хоће. Али, како његови чланови мисле да промене лошу представу о свом народу, како мисле да поврате суверенитет Београда над Приштином.

Када Покрет скандира „Нож, жица, Сребреница”, он тврди да Срби јесу починили злочин у Сребреници. Штавише, чланови Покрета славе и прављење логора за припаднике другог народа, односно друге вероисповести, као што славе и њихово убијање. Славећи логоре и убиство, поручујући да ће, чим им се укаже прилика, поново да праве логоре и ножем решавају етничке и верске сукобе, чланови Покрета су исписали Србе из – цивилизације. Тиме никако неће ослободити Косово. Напротив.

Још је мање јасно узвикивање пароле „Чанка под нож”. Јер, немогуће је веровати да постоји иједан човек на свету који мисли да ће једнострано проглашена независност Косова бити укинута само ако неко убије Чанка.

Колико је немогуће разумети новосадске младиће који би да кољу и да славе клање, још је мање могуће разумети интелектуалну и политичку елиту Србије, нарочито онај њен део који себе описује као национално свеснији. Они су морали да се појаве пред тим младићима и да им кажу да лоше раде и за себе и за Србе и за Србију када величају злочин и прете клањем.

А јавни тужилац не треба да излази пред бесне момке, само мора да подигне оптужницу за изазивање верске и националне мржње и за позив на убиство једног Србина, што Чанак јесте, ма колико неко сумњао у то.