Анализом против губитака

У Србији је све веће интересовање малих инвеститора за улагање у акције предузећа. Међутим, за разлику од професионалних инвеститора, они углавном нису у могућности да процене ризик улагања у односу на очекиване приносе. Своје одлуке мали акционари често заснивају на непровереним гласинама и препорукама, не узимајући у обзир најважније показатеље попут структуре власништва, анализе инвестиционих пројеката предузећа, финансијских извештаја…
Неискусни инвеститори често купују акције у тренутку "еуфорије", односно свакодневног раста цена, а затим их панично продају када њихова цена почиње да пада.

Ради стварања позитивне климе инвестирања, држава би требало да размотри могућности укидања или смањења пореза на капиталну добит у случајевима када мали акционари држе акције у портфељу дуже од године, што је пракса у великом броју развијених земаља.

У условима ограничених информација, као и недостатка рејтинг организација, мали акционари у Србији могу да разматрају неколико кључних фактора на основу којих ће донети одлуку о инвестирању.

Након анализе кретања цена акција у претходним периодима и финансијских извештаја, треба да погледају структуру власништва. Присуство доминантног акционара, изузимајући државу, може значити да у скорије време неће бити значајнијег обима трговине, а тиме ни већег раста цена акција.

С друге стране, непостојање већинског - доминантног власника, уз улагања познатих компанија, великих банака и других институционалних инвеститора указује на потенцијални раст цена акција у будућности.

Од пресудног значаја је праћење капиталних инвестиција предузећа и извора њиховог финансирања. Тако, на пример, одобравање повољних инвестиционих кредита од стране комерцијалних банака или међународних финансијских институција указује да су њихови стручњаци оценили ризик пласирања новца као низак.

За разлику од Србије, у земљама са традицијом берзанског пословања постоје независне и изузетно цењене Агенције које се баве анализом вредности акција, међу којима се посебно истиче Standard&Poor (S&P).

Та агенција анализира пословање 2.000 корпорација у САД и другим развијеним земаља, а у мањем обиму и земљама у развоју.

Како би се избегао сукоб интереса, S&P не учествује у пословима попут инвестиционог банкарства, трговине акцијама и у маркетингу.

Систем вредновања заснивају на комплексним анализама очекиваних новчаних токова и раста корпорације, макроекономске ситуације, гранским и секторским поређењем.

Коначни резултат вредновања појединих акција, што је од великог значаја за мале инвеститоре, исказују једноставним рангирањем од једне до пет звездица (Standard & Poor′s STock Appreciation Ranking System - STARS).

Акције рангиране само једном звездом, значи, наглашено се препоручују за продају, односно инвеститорима се скреће пажња да избегавају њихову куповину ("најлошије" акције), док акције с пет звезда представљају елитне хартије.

Уколико се узме у обзир податак да агенције попут S&P деценијама граде свој углед, јасно је да мали инвеститори у Србији, у којој нема рејтинг организација, дуго неће моћи да рачунају на кредибилно рангирање домаћих корпорација, односно процену вредности њихових акција.

За најуспешније српске компаније заинтересоване су стране агенције, али оне немају интереса да се баве рангирањем већег броја наших предузећа.

Изражен проблем у Србији је и дугорочно стагнирање, или незнатан раст цена акција неких успешних предузећа, али и нереално високе цене акцијског капитала неких других, пре свега из банкарског сектора, које се заснивају на очекивању њиховог преузимања.

Да би се овај проблем превазишао неопходна је боља обука инвеститора о берзанском пословању и о томе на који начин се дугорочно повећава цена акција. Такође, даљи развој институционалних инвеститора, попут пензионих и инвестиционих фондова, довешће до раста тражње акција успешних и сигурних домаћих фирми.

Ради стварања позитивне климе инвестирања, држава би требало да размотри и могућности укидања или смањења пореза на капиталну добит у случајевима када мали акционари држе акције у портфељу дуже од године, што је пракса у великом броју развијених земаља.

Већина корпорација у свету је одавно прихватила концепт стварања вредности за акционаре као примаран циљ пословања.

Другим речима, богатство акционара се повећава уколико они остварују више приносе (по основу раста цена акција и исплата дивиденди) у поређењу са алтернативним инвестицијама идентичног ризика.

Дугорочан раст цена акција и вредности предузећа остварује се искључиво успешним пословањем компаније, односно профитабилним инвестицијама. Процена дугорочног стварања вредности за акционаре подразумева примену савремених модела мерења перформанси, поред традиционалних финансијско-рачуноводствених.

И поред различитих методологија обрачуна, ови модели се најчешће заснивају на истом основном принципу - да се вредност за акционаре ствара инвестицијама које остварују стопу приноса већу од трошкова капитала.

Мр Владимир Закић, предавач
Висока пословна школа струковних студија Нови Сад