Analizom protiv gubitaka

U Srbiji je sve veće interesovanje malih investitora za ulaganje u akcije preduzeća. Međutim, za razliku od profesionalnih investitora, oni uglavnom nisu u mogućnosti da procene rizik ulaganja u odnosu na očekivane prinose. Svoje odluke mali akcionari često zasnivaju na neproverenim glasinama i preporukama, ne uzimajući u obzir najvažnije pokazatelje poput strukture vlasništva, analize investicionih projekata preduzeća, finansijskih izveštaja…
Neiskusni investitori često kupuju akcije u trenutku "euforije", odnosno svakodnevnog rasta cena, a zatim ih panično prodaju kada njihova cena počinje da pada.

Radi stvaranja pozitivne klime investiranja, država bi trebalo da razmotri mogućnosti ukidanja ili smanjenja poreza na kapitalnu dobit u slučajevima kada mali akcionari drže akcije u portfelju duže od godine, što je praksa u velikom broju razvijenih zemalja.

U uslovima ograničenih informacija, kao i nedostatka rejting organizacija, mali akcionari u Srbiji mogu da razmatraju nekoliko ključnih faktora na osnovu kojih će doneti odluku o investiranju.

Nakon analize kretanja cena akcija u prethodnim periodima i finansijskih izveštaja, treba da pogledaju strukturu vlasništva. Prisustvo dominantnog akcionara, izuzimajući državu, može značiti da u skorije vreme neće biti značajnijeg obima trgovine, a time ni većeg rasta cena akcija.

S druge strane, nepostojanje većinskog - dominantnog vlasnika, uz ulaganja poznatih kompanija, velikih banaka i drugih institucionalnih investitora ukazuje na potencijalni rast cena akcija u budućnosti.

Od presudnog značaja je praćenje kapitalnih investicija preduzeća i izvora njihovog finansiranja. Tako, na primer, odobravanje povoljnih investicionih kredita od strane komercijalnih banaka ili međunarodnih finansijskih institucija ukazuje da su njihovi stručnjaci ocenili rizik plasiranja novca kao nizak.

Za razliku od Srbije, u zemljama sa tradicijom berzanskog poslovanja postoje nezavisne i izuzetno cenjene Agencije koje se bave analizom vrednosti akcija, među kojima se posebno ističe Standard&Poor (S&P).

Ta agencija analizira poslovanje 2.000 korporacija u SAD i drugim razvijenim zemalja, a u manjem obimu i zemljama u razvoju.

Kako bi se izbegao sukob interesa, S&P ne učestvuje u poslovima poput investicionog bankarstva, trgovine akcijama i u marketingu.

Sistem vrednovanja zasnivaju na kompleksnim analizama očekivanih novčanih tokova i rasta korporacije, makroekonomske situacije, granskim i sektorskim poređenjem.

Konačni rezultat vrednovanja pojedinih akcija, što je od velikog značaja za male investitore, iskazuju jednostavnim rangiranjem od jedne do pet zvezdica (Standard & Poor′s STock Appreciation Ranking System - STARS).

Akcije rangirane samo jednom zvezdom, znači, naglašeno se preporučuju za prodaju, odnosno investitorima se skreće pažnja da izbegavaju njihovu kupovinu ("najlošije" akcije), dok akcije s pet zvezda predstavljaju elitne hartije.

Ukoliko se uzme u obzir podatak da agencije poput S&P decenijama grade svoj ugled, jasno je da mali investitori u Srbiji, u kojoj nema rejting organizacija, dugo neće moći da računaju na kredibilno rangiranje domaćih korporacija, odnosno procenu vrednosti njihovih akcija.

Za najuspešnije srpske kompanije zainteresovane su strane agencije, ali one nemaju interesa da se bave rangiranjem većeg broja naših preduzeća.

Izražen problem u Srbiji je i dugoročno stagniranje, ili neznatan rast cena akcija nekih uspešnih preduzeća, ali i nerealno visoke cene akcijskog kapitala nekih drugih, pre svega iz bankarskog sektora, koje se zasnivaju na očekivanju njihovog preuzimanja.

Da bi se ovaj problem prevazišao neophodna je bolja obuka investitora o berzanskom poslovanju i o tome na koji način se dugoročno povećava cena akcija. Takođe, dalji razvoj institucionalnih investitora, poput penzionih i investicionih fondova, dovešće do rasta tražnje akcija uspešnih i sigurnih domaćih firmi.

Radi stvaranja pozitivne klime investiranja, država bi trebalo da razmotri i mogućnosti ukidanja ili smanjenja poreza na kapitalnu dobit u slučajevima kada mali akcionari drže akcije u portfelju duže od godine, što je praksa u velikom broju razvijenih zemalja.

Većina korporacija u svetu je odavno prihvatila koncept stvaranja vrednosti za akcionare kao primaran cilj poslovanja.

Drugim rečima, bogatstvo akcionara se povećava ukoliko oni ostvaruju više prinose (po osnovu rasta cena akcija i isplata dividendi) u poređenju sa alternativnim investicijama identičnog rizika.

Dugoročan rast cena akcija i vrednosti preduzeća ostvaruje se isključivo uspešnim poslovanjem kompanije, odnosno profitabilnim investicijama. Procena dugoročnog stvaranja vrednosti za akcionare podrazumeva primenu savremenih modela merenja performansi, pored tradicionalnih finansijsko-računovodstvenih.

I pored različitih metodologija obračuna, ovi modeli se najčešće zasnivaju na istom osnovnom principu - da se vrednost za akcionare stvara investicijama koje ostvaruju stopu prinosa veću od troškova kapitala.

Mr Vladimir Zakić, predavač
Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad