САД и Кина у вези без преседана

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22.фебруара – Док је данас куповао одећу за продужену зиму, овдашњи потрошач није ни помислио, као ни док подржава план председника Барака Обаме за стабилизацију домаће економије, да тако учествује и у врхунској дипломатији. Јер: и роба по цени приступачној узнемиреној маси и подршка смиривању потресеног тржишта капитала долазе из – Кине, што је као битну одлику у односима између двеју земаља нагласила и шефица Стејт департмента Хилари Клинтон после управо завршених разговора с политичким врхом Пекинга.

Немојте да престанете да улажете у нас– пренета је довде њена порука председнику Ху Ђинтаоу и његовим сарадницима. У једном од низа интервјуа је, како је пренео АП, нагласила да ће, у циљу јачања сопствене економије, Америка морати додатно да се задужи, тако да ће Кина „паметно одлучити” ако настави да инвестира у овдашње финансијске инструменте (куповину обвезница државног дуга), јер Пекингу „није у интересу да ми не покренемо домаћу економију” а јесте да „потврди нашу повезаност”. И оценила: „Ми ћемо заиста или расти или пасти заједно, ми смо у истом чамцу”…

Необична симбиоза

Овакав исказ може да се доживи као потврда „симбиозе” без преседана у историји: да највећа сила капитализма, и уопште, апелује да јој привредни и социјални опоравак финансира партнер коме је на власти Комунистичка партија. Уједно, међутим, треба имати у виду да се систем Азијског џина, иако једнопартијски, поодавно преобратио у „наменско плуралистички” и да напредује по шеми у којој је првобитна намена гесла „једна земља, два система” (за очување територијалног интегритета) проширена у комбинацију профитирања по правилима (прилагођеног) капитализма и смерница (такође прилагођених) програма КП.

Присуствујемо па и учествујемо, рекло би се, у јединственом чину унутар вишеслојне глобалне драме– у коме идеолошке баријере падају, или се бар осетно смањују, пред налетом практичних потреба и појачаних изнудица. Шта ће то значити за свет, поготову за споредније играче, остаје да се види, али се све чешће чује да ће одговор на ту недоумицу више него икад зависити од везе између Вашингтона и Пекинга, односа који би кључни глобални однос могао да премести са Атлантика на Пацифик (што је почело још узлетом сада донекле посусталог Јапана).

После краха поклича „Америка и Енглеска биће земља пролетерска”, као да је у току тестирање– са исходом који би могао да репризира претходну преамбициозност– гесла „Кинези и Американци су као сијамски близанци”. Ову другу оригиналност је овдашњи аналитичар лансирао још пре неколико година да би описао растућу међузависност тих сила, која је почела крајем седамдесетих, пре окончања хладног рата, када су обе у бившем СССР-у виделе заједничког противника…

Догурало се дотле до стања међузависности које их чини практично нераздвојивим – оценио је директор Орвил Шел, директор Центра за америчко- кинеске односе у њујоршкој организацији Азијско друштво. Повезују их тврде чињенице да Америка има трговински дефицит с Кином од 246 милијарди долара, који и овде увозом а тамо извозом доприноси социјалном миру, и да је Кина највећи купац обвезница америчког дуга нараслог на 10,8 билиона долара.

Толика међузависност могла би да доведе до резултата који се граниче и с најлагоднијим и с најнеугоднијим недоумицама. С једне стране– ако се већ толико прожимају Америка и Кина, зашто не би могли и други који се међусобно мање разликују? С друге: ако се тај двојац толико „ушеми”, шта ће преостати другима?

Ствари су, дакако, далеко од поједностављивања у стилу или-или. „Чињенице говоре више од речи а чињеница је да две земље добро сарађују и да смо спремни за наставак дијалога”– пренете су овде речи шефа кинеске дипломатије Јанг Ђијечија. Забележено је и да је шефица америчке дипломатије дала предност кооперацији над конфронтацијом.

Често помињана америчка критика на рачун стања људских права у Кини остала је у сенци форсирања „онога што нас спаја”. „Људска права неће се мешати са глобалном економском кризом, глобалним климатским променама и питањима безбедности” – пренео је Си-Ен-Ен речи Клинтонове у Пекингу, где је тамошњи њен боравак окарактерисао као „последњу и најважнију етапу” на њеној турнеји по Далеком истоку, у којој је претходно посетила Јапан, Индонезију и Јужну Кореју.

Тамо где је новац…

„Суштински је важно да САД и Кина имају позитивне, кооперативне односе”– изјавила је. Због њеног „потискивања људских права (која остају спорна тачка) у други план” протестовале су Амнести интернешенел, протибетанске групе. Хроничари подсећају да је садашњи наступ Клинтонове, под Обаминим руководством, према Кини био блажи него кад је 1995. године, као ондашња америчка прва дама, на Светској конференцији жена у Пекингу критиковала и тамошње стање односа међу половима.

Таква ублажавања не значе да ће нестати разлике између Вашингтона и Пекинга. Али, сугеришу да ће обе земље имати „нова” а тактички прилично устаљена„преча посла”, у каква спада сарадња за „денуклеаризацију Северне Кореје и Ирана, борбу против тероризма. У међувремену је овде запажена и околност да је Пекинг „раширио пипке” на све стране. Да јача сарадњу, поготову ради задовољавања енергетских потреба, с Русијом, Венецуелом, Бразилом, афричким земљама.

Ствар је проста, сугеришу поједини експерти. Многима у текућој кризи треба новац, а Кина га има – девизне резерве су јој, како кажу, близу 2.000 милијарди долара, највеће на свету– па га од ње све више и траже. Америка као да не жели да заостане– у том погледу.

-----------------------------------------------------------

Ракете чекају одлуку Кремља

Абу Даби - Руско Министарство одбране спремно је да размести ракетни систем „искандер” у Калињинградској области, уколико ту одлуку одобри политичка администрација у Кремљу, рекао је јучес шеф руског Генералштаба, генерал Николај Макаров.

Руски председник Дмитриј Медведев више пута је изјављивао да Москва неће разместити ракетни систем „Искандер” у Калињинградској области ако САД не поставе делове свог антиракетног штита у централној Европи. „За размештање „искандера” неопходна је политичка одлука. Ако она буде донета, ми смо спремни да то учинимо. Уколико се то не догоди, „Искандер” ће бити припојен јединицама у другим војним дистриктима”, рекао је генерал Макаров новинарима на војној изложби у Абу Дабију. „Наше снаге већ поседују ракете „искандер”, које смо приказали на војним парадама и прикључивали војним јединицама”, рекао је Макаров, пренела је руска агенција Итар-Тас.