Вилу „Анкица” одузела идеологија

Врховни суд Србије одбацио је захтев за заштиту законитости републичког јавног тужиоца, поднет на решење Окружног суда у Шапцу, о рехабилитацији покојног др Милана Петровића, рођеног у овом граду 1897. године. Ово је једно од ретких решења о рехабилитацији жртава идеолошког терора на које се тужилаштво жалило, а став Врховног суда омогућиће ефикаснију реализацију дуго најављиваног Закона о реституцији. Петровић је рехабилитован 23. фебруара 2007. године, а отправак Врховног суда стигао је у Шабац пре неколико дана.

Веће Окружног суда, на челу са судијом Гојком Лазаревим, утврдило је да је ништав Указ о проглашењу предузећа од значаја за Републиканску привреду Президијума Народне скупштине Народне Републике Србије од 30. априла 1948. године, којим је др Милану Петровићу национализован стамбени објект, означен као вила „Анкица” у Бањи Ковиљачи, пошто је спроведена из идеолошко-политичких разлога. Захтев за рехабилитацију је поднео његов син Драгомир Петровић из Чачка, који је навео да је објекат одузет без икакве надокнаде и судског поступка.

На основу прикупљених доказа – увида у „Службени гласник Народне Републике Србије” број 25. од 30. априла 1948. године и изјава сведока – суд је утврдио да је др Милан Петровић 1940. године продао кућу у Шапцу и за тај новац купио кућу у Бањи Ковиљачи од извесне Драгице Јаћимовић, у којој је становао с породицом. У ту кућу, већ 1945. године, уселили су припадници Озне, а породица Петровић је избачена на улицу, па чак није могла да узме ни покретне ствари. У Указу из 1948. године овај објекат је означена као вила „Анкица” и разврстан у групу хотела и пансиона, иако је по својој природи служио за становање.

Решење о национализацији Петровићима никада није достављено, па они нису могли да изјаве жалбу, нити им је плаћена накнада. У вили „Анкица” и сада се налазе извесни станари, а имовинско-правна служба Лознице обавестила је предлагача Драгомира Петровића да је кућа предата на управљање Јавном стамбеном предузећу у Лозници и да локална самоуправа није дозволила откуп ниједног стана у овој згради. У истом допису се наводи да је објекат још у власништву града.

Судија Лазарев каже за наш лист да, према општим начелима међународног права, која се примењују и у нашем систему, свако правно и физичко лице има право на неометано уживање своје имовине, која може бити одузета само у јавном интересу и под условима предвиђеним законом. Право на неометано уживање имовине било је декларативно признато и правним прописима у време доношења Указа којим је извршена национализација објекта др Милана Петровића. Међутим, у овом случају учињена је злоупотреба, јер је стамбени објекат проглашен за вилу од наводног значаја за републичку привреду.

– Ова национализација није извршена у јавном интересу, већ у интересу спровођења идеологије комунистичке партије, како би се од такозваних капиталиста, као класних непријатеља, одузела имовина и пренела у друштвену својину, којом управља и користи је супротстављена радничка класа. У конкретном случају имовина је одузета од угледног лекара др Милана Петровића и додељена је другим грађанима као станарима – истиче судија Лазарев.

Републичко тужилаштво поднело је захтев за заштиту законитости због наводне погрешне примене материјалног права, наводећи да Указ као општи пропис не може да се поништи одлуком суда у појединачном акту. Становиште шабачких судија, међутим, било је да је Указ послужио само као механизам за ово и бројна друга нелегална одузимања приватне имовине, поготово што грађанима није оставио чак ни право да уложе жалбу. Одлука Врховног суда да одбије захтев Републичког тужилаштва требало би да има велики значај у будућој судској пракси.