Са Кармен никад досадно

У „Булевар звезда” Београдске филхармоније вечерас стиже Ринат Шахам, мецосопран из Њујорка, са Менхетна, чести гост на оперским сценама широм света, и на концертним подијумима са најпознатијим оркестрима. Ова Израелка, која се школовала у Америци и била једно од оне Паваротијеве „талентоване деце”, први пут се представља београдској публици. А „Булевар” је, зна се, на Коларцу – у осам!

Како је мала Ринат Шахам постала певачица, а то није желела?

Мој отац Амнон био је учитељ музике који је свирао многе инструменте. Све то догађало се у Хаифи, где сам рођена. Није он учио само своју децу, мога старијег брата и сестру, већ и наше другаре и децу разну. Мој брат Хагаи рано је засвирао виолину и ја сам се родила у кући у којој се њен звук непрестано чуо. Данима и сатима тај звук и само класика међу тим зидовима. Расла самуз музику а сањала нешто друго: да постанем глумица. У тој својој дечијој игри почела сам и да певушим, џез посебно, и приметила сам како старији на то веома лепо реагују. Почели су озбиљно да ме схватају и тако се мој живот окренуо у другом правцу и породица је добила још једног музичара.

Познати мађарски редитељ Иштван Сабо у свом филму „На чијој страни” поверио Вам је управо улогу џез певачице. Шта је остало од тог џеза из детињства и филма?

Мени је џез данас нешто као хоби. Певам ту музику јер је волим, али је она далеко од моје професије. Тешко је две тако различите ствари истовремено радити. То су различите технике и стилови. Џез, дакле, певам помало, да удовољим тој својој љубави из детињства. Понекад се то чује и на мојим концертима, посебно када публика затражи бис.

Останимо само још мало у џезу: шта најрадије певате?

Оно најдраже је „Someone to watch over me” Џорџа Гершвина. Знате оно... (Певуши своју омиљену песму из Гершвиновог мјузикла. Мало текста, мало ла-ла-ла...).

За свој први наступ пред Београђанима одабрали сте „Шехерезаду”, увертиру Мориса Равела, ту музику за мецосопран и оркестар. Њу баш волите...?

Некад сам то певала са Филаделфијским оркестром, под управом сер Сајмона Ретла, а чека ме и наступ са Берлинском филхармонијом. Равелову „Шехерезаду” обожавам зато што је толико француска, а мени то лежи, што је маштовита, готово нестварна, сва шарена од разноразних боја.

Кад прелиставамо Вашу биографију видимо да сте свуда, као да је читав свет Ваша позорница...

Ја сам велики путник, волим нова места, нову публику. Широм овог глобуса расути су ми пријатељи, а стално стварам и нове. У Београду сам први пут, али ту ми је колега и велики пријатељ Никола Мијаиловић. Заједно смо ишли у школу. И није само он ту. Овде се фино осећам. Не као туриста, јер има ко да ме кроз град проведе, да га видим и изнутра. Људи су комуникативни, топли, гостољубиви. Осећам се као тамо где сам се родила. Овде се и лепо једе, али ја се тога морам чувати... Линија!!!

У галерији Ваших оперских ликова на најистакнутијем месту стоји Кармен. Сви је траже. Зашто је она испред свих других?

Кармен је просто улога за мене. То је мој персоналитет. Темпераментна је, слободна, дивља – баш као ја! Певам је свуда по свету и са њом ми никада није досадно.

Ви сте слободни уметник. Каква је данас ситуација на оперском тржишту?

Много је добрих певача на овоме свету. Конкуренција тако велика, да није довољан само добар глас, већ и добар стас, младост, спретни агенти... Све је то прилично узбудљиво и готово да личи на холивудску причу.

Откријте нам и неко непознато лице Ринат Шахам...

Обожавам псе. Нарочито оне велике, по темпераментну сличне Кармен. Нажалост, ја нисам власник ниједног пса. Разлог је моја алергија.

Идућег петка у истој дворани, Коларцу, пред Београђанима ће бити и Ваш брат, чувени виолиниста Хагаи Шахам. Како бисте га представили нашој публици?

Хагаи је велики виртуоз, изузетно музикалан, краси га огромна душа. Он има и огромну репутацију и без свих ових мојих речи. Он је, једноставно, мој велики брат и – врхунски виолиниста.

Колико успевате да сарађујете?

Покушавамо, али је то прилично тешко, мецосопран и виолина... Мало је репертоара за нас. Више је музике за мој глас и виолу, а виолиста је мој супруг Питер Бакмел. Са њим чешће наступам. Брат је у Израелу, ја у Њујорку, и ми не стижемо ни да се довољно срећемо. Чак и овде, у Београду, за длаку ћемо се мимоићи. То су наши животи.

Мухарем Шеховић

--------------------------------------------------------

Грин уместо Шаслена

На концерту, који ће у 20 сати почети на Коларцу, осим Равелове „Шехерезаде”, на програму ће бити и његова свита „Моја мајка гуска” и чувена Берлиозова Фантастична симфонија. Као и прошлог петка, Београдском филхармонијом дириговаће Леонид Грин (Сарбрикен, Немачка), заменивши тако планираног госта Фредерика Шаслена који се повредио у тешкој саобраћајној несрећи.